Kuva i piše:

Ana Ćubela

Moj tata je voleo da spremi čorbu samo sa junećim rebrima. Bez šuplje koske ili ribića. Kada bi bilo gotovo, on bi prvo uzeo rebra, kao da ih je skinuo sa roštilja, oglodao držeći ih sa dva prsta, a onda prešao na čorbicu sa povrćem. Koliko god da mi je taj njegov ritual bio iritantan u to vreme, sada se te scene setim sa osmehom. Valjda se perspektiva menja kada nekih ljudi više nema, ono što nam je nekad išlo na živce sada bude lepa uspomena.

Pa u skladu sa tim, danas obična juneća supa sa prolećnim zelenišem.

A da bi supa ili čorba bila uspešna, prvo morate da ispečete luk. Bez njega nikad neće biti tako dobra.

Radim to na isti način kako su radile moja mama i baka. Možda imam moderniji šporet, ali foliju ne menjam.

Kada je luk ispečen, ubaci se u šerpu sa rebrima. Nalije se voda i dodaju se sledeći začini: lovorov list, sveža majčina dušica, biber u zrnu, so. Kada je meso bilo gotovo, izvadila sam ga napolje i sačekala da se malo prohladi. Zatim sam ga odvojila od koske i masnoća, iscepkala rukama i deo vratila u supu. Deo sam ostavila za paštetu, kao i deo luka iz supe (recept kasnije). Ponovo sam dovela vodu do ključanja, viljuškom izgnječila luk, dodala iseckano zelje i dodatno začinila supu. Pustila sam da “baci ključ” na kratko. A zatim servirala. A pošto meni nikad dosta zeleniša, u tanjire sam ubacila i svež peršun. Onaj ko voli kiselo, može malo limuna da nacedi. Ili da doda rena. U ovu čorbu/supu se i jedno i drugo savršeno uklapaju.

Prijatno!