Kuva i piše:

Ana Ćubela

Kada radite nešto što volite i radite dobro, onda imate obavezu, a i potrebu, da stalno podižete kvalitet.

Kada sam počela da radim u medijima, privlačila me je pisana reč, ali i fotografija. Sećam se da mu kolege fotoreporteri stalno vukli sa sobom, pozajmiljivali mi opremu i objašnjavali kako se fotografiše. To je trajalo neko vreme, a onda je moj novinarski posao postajao sve ozbiljniji i jednostavno sam fotoaparatu okrenula leđa.

Sa blogom se to promenilo. Prve fotografije na njemu su bile katastrofalne, jer sam slikala telefonom i to nekim lošim. A onda sam počela da se više interesujem za kadar, ta boje….Ali aparat nisam imala sve do skoro. U nekom trenutku sam počela da pravim fotograije Ipad-om i bilo mi je dovoljno. Bile su ok za blog, mogla sam brzo da ih provučem kroz filter i okačim.

A onda sam počela da razmišljam da je vreme da nabavim nešto ozbiljnije. Tu mi je prvo brat uskočio i poslao mi fenomenalan aparat. A onda je pojavio i Canon. Zaposleni u srpskoj kancelariji redovno prate Hrono kuhinju i smatraju da je vreme da se uozbiljim.

Od njih sam dobila odličnu i kompletnu opremu za početak: aparat 700D, standardan objektiv koji ide uz njega i macro, kome se jako radujem. Naravno, tu je i blic, stativ i fensi torba kakva priliči svakoj blogerki 😉 . Ima među opremom još nešto jako zanimljivo, ali ću o tome sledeći put.

Kada sam uzela aparat u ruke, shvatila sam da sam zaboravila sve što su me kolege nekad naučile. Pritom, ovi aparati sad nisu ni blizu onome što sam ja nekad povremeno koristila. Sve je zapravo jednostavnije. Sada za sve postoji dugme, ali moraš da shvatiš kako se i kad koristi 😉 .

Malo sam se igrala ovih dana i shvatila da me čeka ozbiljan posao ako želim da pravim dobre fotografije. Ali se radujem tome, jer imam priliku da učim nešto novo. Od fotoaparata me više plaše programi za obrađivanje fotografija, jer o njima apsolutno ne znam ništa. A ako želite da izvučete maksimum iz opreme, morate da poznajete i to. Ali kako je napolju sve sivlje, sada će krenuti borba za dobro svetlo. na svu sreću imam ogroman prozor u dnevnoj sobi koji će pomoći u tome.

Pokušala sam da sredim sirove slike koje sam napravila, ali se nisam proslavila. Ali prvi put sam to radila i program mi je potpuno stran. Pa sam se opet vratila na JPG format. Dok ne prokljuvim šta i kako u programu ide.

Vežbala sam prvo na psima i shvatila da i za fokus moraš malo da se potrudiš 🙂 . Ne treba da bude na njušci, nego na očima.

A onda sam napravila svoj prvi set.

I shvatila da ovo mora mnogo bolje.

Tako da – biće ovo vesela i ispunjena zima.