A imam i tu sreću da mi prijatelj radi u restoranu i povremeno mi donese punu kesu belanaca, koja im ostanu od nekih jela. Deo ode u zamrzivač, deo u večere tih dana, a deo u neki slatkiš.

Ovog puta sam umutila belanca, ne u sneg, već blago, dodala so, biber i origano. U kalupe za mafine sam stavila iseckan mladi luk, zatim belanca, a preko onu penicu koja se napravi kada ih mutite.

Stavila u rernu i čekala da “eksplodiraju”. Tamo gde sam stavila više belanaca u nekom trenutku se napravio vulkan, jer je unutrašnjost tortica izlazila napolje. Na svu sreću ispod kalupa nije bila žica već pleh, tako da ribanje šporeta nije trajalo dva dana. Sve u svemu, bilo je zabavno veče, a večera sve samo ne dosadna. I naravoučenije: Nemojte prepuniti kalupe!

Uz njih je odlično išla zelena salata sa limunovim sokom i malo maslinovog ulja.

Prijatno!