Kuva i piše:

Milena Milićević

Volim raznovrstan doručak, pa uglavnom svako jutro nešto novo mućkam, izmišljam ili eksperimentišem sa predloženim receptima, ali ipak uvek volim da imam u reyervi hleb za ona jutra kada me sve mrzi. Kako volim pravu krišku hleba, kockastu i veliku, obično, ako pravim baš hleb, pravim veću oličinu i posle ga držim u frižideru (nekada mi ova količina hleba potraje i po dve nedelje…nije baš poželjno da se hvalim da je nekada trajao i duže).

Toster je majka, pa hleb uvek istostiran bude svež zapravo. Za sve vas koji nećete da kupujete hleb, a hoćete da imate rezervu (bilo da stoji u frižideru ili zamrzivaču) ovo je hleb za vas. Peče se dugo, jer kao što rekoh, volim veliki hleb.

Veliki beskvasni hleb

• 200 grama mlevenog lanenog semena
• 300 grama raženog brašna
• 200 grama heljdinog brašna
• 100 grama ovsenog
• Suncokret, susam, golica…..odokativno, ja dodajem i kim
• 1,5 kašičica soli
• 4 kašike maslinovog ulja (možete i mast)
• 700 militara mlake vode ( može i 800 ml, zavisi od vrste brašna i koliko je sitno
• mleveno, masa treba da bude gusta – ne tvrda)
• Sok od 1 limuna
• 1,5 kašičica sode bikarbone
• Ako imate psilium možete ga dodati, kao i recimo chia semenke

p.s. vrste brašna birajte prema ukusu. Ovseno možete zameniti ječmenim (nemojte ih zajedno mešati u istom hlebu, testo se onda mrvi), možete i proseno, ili povećajte raženo, svakako heljdino i raženo kod mene dominiraju jer volim njihov ukus. Nekada sam mlela i pečene leblebije(sirove je nemoguće mleti jer su pretvrde) i one daju super šmek.

Izmešate suve sastojke, dodate vodu, maslinovo ulje, zatim mlaku vodu, limunov sok ( dodajte još malo ako vam masa bude previše gusta, ali prvo sve ovo dobro sjedinite).

Ja pečem u pravougaonom kalupu obložen mokrim papirom za pečenje ( jer lepše prijanja uz pleh). Kada masu sipam, mokrim rukama izravnam površinu, ali ne pritiskam previše. Prekrijem folijom. Stavim u hladnu rernu, namestim tajmer na sat i po, uključim na 250, a kada se ugasi lampica na rerni, smanjim na 220.

Posle sat ipo, skinem foliju, rernu smanjim na 150 i pečem još sat ipo.

Čačkalica radi svoj posao, ako ima mrvica po njoj kada ubodete u hleb, dopecite još malo. Hleb se na ovoj temperaturi zapravo suši iznutra, jer je visok i veliki.

Po vađenju iz rerne, uvijem ga u krpu ili stoljnjak predviđen za to, i naslonim na pločice uspravno i tako se hladi do jutra.

Hleb kasnije upakujem u papir za pečenje i u kesu i tako mi stoji u frižideru.

Ana je imala Tetkin i Đavolji hleb, i ovaj moj je raskošan, ukusan, ali „opasan“ izazov te mu dajem naziv mog alter – ega 🙂 🙂 🙂 …….. Tigrasti hleb.

Prijatno.