Kuva i piše:

Ana Ćubela

Da nisam juče pročitala rečenicu “Jeste, u pravu ste, trk sad na kobasice i čvarke, zakasnićete!”, a koju je kao krajnji “argument” u raspravi oko naše ishrane izneo neko ko se predstavlja kao medicinski radnik, ovaj tekst nikad ne bih napisala.

Jedna od najvećih diskusija koja se vodi u svetu u poslednje vreme, i u koju su apsolutno svi uključeni, ne tiče se situacije u Ukrajini ili na Bliskom istoku, već o upotrebi mesa i masti u našoj ishrani.

Još pre nekoliko decenija institucije i autoriteti su označili holesterol kao glavnog ubicu što je rezultiralo konstantnim ubeđivanjem ljudi da namirnice bogate holesterolom (jaja, slanina, puter) i one koje sadrže zasićene masti (ulje od kokosa, crveno meso) bi trebalo izbegavati u širokom luku. Sada se veruje da je glavnu ulogu u tome odigrala pohlepna prehrambena industrija koja je imala mnogo jeftinije proizvode za prodati, a sve pod parolom “Čuvajte zdravije”.

Iako rasprava traje dugo i istraživanja stižu jedno drugo, vesti su se tek ovih dana usijale, kada je u SAD pokrenuta inicijativa za proterivanje trans masti iz ishrane, a koje su zapravo zaslužne za gojaznost, bolesti i veliki mortalitet od srčanih oboljenja i dijabetesa.

Examiner.com je čak postavio čuvenu naslovnu stranu Time magazine iz 1984. kada je počeo progon životinjskih masti i jednu od prošle godine u kojoj se savetuje da počnemo da jedemo puter

A kako smo počeli da unosimo više trans masti? Pa tako što su rekli da životinjske ne valjaju i da treba da se okrenemo biljnim mastima, koje su uglavnom hidrogenizovane (to je reč koju bi trebalo da tražite na deklaraciji), odnosno trans masti. A kada na to dodamo još i njihovu nisku cenu (margarin vs puter), eto recepta za propast. A pored loših masti, izbegavajući meso i mlečne proizvode, ljudi su se okrenuli (a tako su bili i savetovani) i ugljenim hidratima, da bi za relativno male pare ostali siti. Teško je i skupo najesti se samo od povrća.

Sve je počelo još sedamdesetih godina u SAD, kada je vlada preporučila da se meso i masti (zasićene masti i holesterol) zamene ugljenim hidratima (šećerima) i da unos masti ne sme da bude veći od 30 odsto ukupnog unosa hrane. Verovalo se (iako je pogrešno) da zasićene masti podižu ukupan holesterol, pa samim tim utiču i na povećanje bolesti srca. Uz to su mislili da će, ako izbace masti koje su najkaloričniji makronutrijent, takođe smanjiti gojaznost kod ljudi i smanjiti broj obolelih od dijabetesa. Ali se desilo upravo suprotno. Savet da se poveća unos ugljenih hidrata i biljnih masti je samo pogoršao stvari i doveo do epidemije obolelih, što sada veoma dobro znamo. Svi zaključci su izvedeni iz pogrešno postavljenih istraživanja.

Danas veliki broj naučnika vodi bitku sa vlastima da dokažu da holesterol sam po sebi nije krivac, već da treba naći balans u ishrani izbegavanjem procesovane hrane, trans masti i šećera.

Holesterol je neophodan našem organizmu. Proizvodi ga naša jetra. Ima mnogo uloga bez kojih ne bismo mogli da živimo (kao ni bez masti uopšte), i deli se, slikovito rečeno, na dobar (HDL) i loš holesterol (LDL).  Jedan će zakrčiti vaše arterije, drugi neće. A istraživanja koja se rade poslednjih godina sve više dokazuju da unos životinjskih masti ne podiže loš holesterol onako kako se nekad mislilo.

E sad, šta to znači za nas konkretno: da li da nagrnemo na meso? Ne, ishrana bi trebalo da bude umerena, iako to nekima teško pada. Uvek se setite šta su jele naše babe i dede, pre nego što su svi krenuli da im sole pamet. Manje ugljenih hidrata, posebno onih procesovanih (belo brašno, procesovani šećeri u slatkišima ali i mnogim drugim proizvodima), više prirodnih namirnica kao što su povrće, meso i riba. Ne zaboravite da su jaja jedna od najkompletnijih namirnica na svetu. Umesto margarina jedite puter, koristite svinjsku mast i maslinovo ulje, zaboravite na rafinisane zejtine proizvedene od biljnih semenki. Ako ništa ne pržite u pravom smislu te reči, neće vam mnogo ni biti potrebno, pa nećete brinuti o ceni.

Ne kupujte zaslađenu biljnu pavlaku u radnji već pravu, punomasnu pavlaku (vrhnje) na pijaci (ima ih i u radnjama, ali retko), neka vam glavno slatko bude voće (ali ni sa njim ne bi trebalo preterivati, jer je i tu šećer)….. I čitajte deklaracije!

Izvori:

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/26011271

http://www.hcplive.com/journals/family-practice-recertification/2015/April2015/Are-Butter-and-Full-Fat-Foods-Safe

http://www.telegraph.co.uk/foodanddrink/healthyeating/11631554/The-rise-and-fall-of-the-no-fat-fad.html

http://www.independent.co.uk/life-style/health-and-families/features/good-cholesterol-vs-bad-cholesterol-should-we-stop-worrying-about-bacon-10278844.html

http://openheart.bmj.com/content/1/1/e000032.full#ref-2