Kuva i piše:

Ana Ćubela

Ovaj blog sam napravila kao svojevrsnu terapiju za sebe. Posvećen je kuvanju i zdravijem životu, koliko god je to moguće. Nisam neki fitness guru, ne hranim se samo super zdravo, jer je danas veoma diskutabilno šta je zaista zdravo, a šta ne. Ali ne želim da podležem masovnoj panici, misleći da je sve oko nas zatrovano. Trudim se da se hranim onako kako je priroda namestila, jedem sve grupe namirnica, osim voća. Nisam veliki ljubitelj, pa moram baš da se nateram da ga pojedem. Gledam da hrana bude pravilno izabrana i pravilo spremljena. Da li nekad pogrešim? Da, sigurno. Mislim da ne postoji savršena osoba.

Usvajanjem nekih novih rituala radim na sebi koliko god mogu. I trudim se da budem napolju kad god mogu. Neverovatno je koliko šetnja može da razbistri glavu. Jutros sam provela sat vremena s psima u našoj maloj šumi, a malopre sam ručala u parku. Trenutno se nalazim na nekoj vrsti životne raskrsnice. Donela sam ozbiljne odluke, prelomne, i čekam da vidim kako će moj život ubuduće izgledati. A kad god se nađem u nekoj takvoj situaciji, ne volim da brzam, da grešim, da paničim. Trudim se da budem staložena i bistre glave. A onda će i promena biti onakva kakvoj se nadam.

Ako nemate park u blizini kuće ili posla, samo izađite napolje. Makar na 15 minuta. Nađite neku klupu, stepenice, bilo šta što može da posluži.

Sedela sam na klupi i gledala decu kako se igraju. U nekom trenutku mi je prišla devojčica. Nisam mogla da procenim koliko je tačno stara, ali bih rekla da nema više od dve godine. Super hoda, ali baš i ne priča. Stala je ispred mene, pogledala u činiju i pružila ruku. Pa kako da odbijem dete?!

Pogledala sam u pravcu mame koja je krenula da je grdi i pitala da li sme piletinu. Sme. Uzela je parče i otišla. A onda je obrnula krug i došla po novo parče. Kada se treći put vratila, sve je bio pojedeno. Nije mi baš poverovala, pa je malo pregledala kesu da nešto nisam sakrila. I tako sam podelila svoj obrok sa nekim, zadovoljno sam zafljačila pribor u kantu za đubre, uzela tašnu i laptop, i uputila se dalje.

Salatu sa mesom možete i sami da spremite. Ja sam ovu uzela u prolazu. Sada u pekarama “Hleb i kifle” možete da pazarite i ručak. Onda kada ste u gužvi i ništa niste spremili.

Uzela sam pileću salatu. Evo i sastava:

Za one koji su u gužvi, ova salata može da prođe i za večeru, jer nema ništa crveno ili narandžasto. Aleva paprika se ne računa. Preliv je napravljen od maslinovog ulja, imunovog soka, peršuna i morske soli. Piletina je bila mekana i ima je u dovojnoj količini da ne ostanete gladni. Ono sa čime sam bila jako prijatno iznenađena je brokoli. Bio je bolje spremljen nego da sam ga ja kući kuvala. Obaren tek toliko da nije živ, zadržao je hrskavost i prelepu zelenu boju. Ne znam da li je takav u svakom pakovanju, ali u ovom je bio savršen.

Sada čekam da vidim da li ću ogladneti pre vremena. Mada, za danas sam planirala i užinu jer sam sa doručkom dosta rano počela.