Kuva i piše:

Ana Ćubela

Paradajz se ne jede za večeru.

Netačno.

U hrono ishrani se ne koristi kukuruzno brašno.

Netačno.

Ne mešaju se ugljeni hidrati i proteini.

Netačno.

Pirinač je zabranjen.

Netačno.

Morski plodovi se ne jedu.

Netačno.

Jaja i mlečni proizvodi se nikad ne mešaju.

Netačno.

Voće je zabranjeno u hrono ishrani.

Netačno.

Sve ove gore navedene tvrdnje su preporuke za restrikciju, a restrikcija nije hrono ishrana, već dijeta u pravom smislu te reči. I odlična je za brže skidanje kilograma, odvikavanje od loših navika, učenje novih pravila, “skidanje” sa slatkiša….. Kao i kod svake dijete i iz nje su izbačene određene namirnice, ali se za razliku od mnogih drugih dijeta u ovoj jako lepo jede i ne gladuje….. Ali bi ona, u odnosu na ostatak života, trebalo jako kratko da traje. A hrono ishrana, za one kojima odgovara, trebalo bi da postane način života.

Razumem da pojedine ljude interesuje samo brzo rešenje za skidanje kilograma i da nikada nisu razmišljali dalje od toga. Ali mi je neverovatno da i ostali počinju da usvajaju neka pravila kao da su zapisana u kamenu i, ko se ogreši o njih kao da se ogrešio o hrono bogove.

Pravila restrikcije

Van restrikcije za večeru može da se jede svo neskrobno povrće: belo, zeleno, žuto, crveno, roze, ljubičasto….ili koju god boju zamislite. Bitno je da se ne jede skrobno, pa makar to bila i boranija.

Kukuruzno i pšenično brašno nisu preporučeni samo u restrikciji. Razlozi su brojni, počev od toga da je kalorično, da je preterano korišćeno u ishrani do sada pa organizam treba malo da odmori, da je zrno toliko modifikovano da nisu ono što su bili, pa do teških tvrdnji da je pšenica “tihi ubica”. Sve zavisi ko objašnjava i kako to objašnjava. Van restrikcije, kao i svako drugo brašno, može da se koristi ali opet ne bi trebalo preterano. Ali ako neko ima domaće, provereno kukuruzno brašno, za koje zna u kojim uslovima se zrno gajilo, skupljalo, skladištilo i mlelo, evo ja ću prva da ga zamenim za svako, u radnji kupljeno, ražano brašno.

Mešanje ugljenih hidrata i proteina?

Ako se ugljeni hidrati i proteini ne bi uopšte mešali, odakle silni predlozi za sendviče sa pršutom? Ili šunkom? Ili jajima? Preporuka da se proteini i ugljeni hidrati ne mešaju postoji za ručak, van restrikcije, ali ni to ne važi uvek. Čak i ovdašnji nutricionisti, koji se najviše zalažu za to, dopuštaju mešanje pirinča sa lakšim proteinom kao što su riba ili belo meso, kao i leblebije, dok kinoa može i sa crvenim mesom.

Odakle to dolazi?

Prve preporuke o kombinacijama hrane dolaze iz Ajurvede, odakle dolazi i verovanje da vodu ne smemo piti za vreme jela, niti neposredno pre ili posle (o tome sam već skupila dosta materijala, pa možete očekivati uskoro i tekst).

Ali su se te tvrdnje kasnije pojavile i u “zapadnjačkoj” medicini. Još 1920. godine lekar Vilijam Hauard Hej (William Howard Hay) promovisao je dijetu koja se bazira na kombinovanju hrane. Kasnije je nazvana Hejeva dijeta i ona podrazumeva da se određena hrana nikad ne jede zajedno kao što su proteini i ugljeni hidrati. Podelio je hranu u proteinsku grupu, skrobnu grupu i neutralnu grupu. Danas ih dele u kisele, bazne i neutralne namirnice.

Poslednjih godina Hej se sve manje spominje, ali se često piše o kombinovanju hrane pa su generalno prihvaćena pravila koja kažu:

• Voće treba jesti na prazan stomak, posebno dinje
• Proteine i ugljene hidrate ne treba kombinovati
• Ne mešaju se dva različita proteina
• Mlečni proizvodi se konzumiraju takođe na prazan stomak

Ova teorija je do danas puno puta osporavana, često ćete čuti ozbiljne nutricioniste kako se sprdaju sa ovim tvrdnjama jer skoro sve namirnice na ovom svetu u sebi sadrže i Uh i proteine.

Jako zanimljiv i lepo napisan tekst na tu temu možete da pročitate na sajtu Authority Nutrition ukoliko znate engleski jezik. Tamo zaključuju da nema naučne potvrde kakve koristi donosi kombinovanje hrane i da je naš organizam sposoban za multitasking, bez obzira na Ph vrednost hrane, enzime i vreme varenja. I da će hrana biti svarena.

Čak u jednom pasusu objašnjavaju da gasovi koji se osete posle nekog jelo nisu uvek loši, već su neki znak da su dobre bakterije u našem crevu lepo nahranjene 😉

Bez obzira što postoje tvrdnje, naučno potkrepljenje, koje kažu da će naš organizam svariti sve ovako ili onako, postavlja se pitanje da li će sve baš lepo i prijatno variti. I za to postoje ozbiljni tekstovi koji kažu da određene kombinacije mogu da otežaju varenje, ali ne i da ga obustave.

Kada sam počela da jedem meso i ribu samo sa salatom ja sam procvetala. Sad je pitanje da li sam cvetala od nedostatka skroba ili od nedostatka preteranog skroba. Da li je isto pojesti šniclu sa punim tanjirem krompira ili tri kašike boranije? Da li se opet vraćamo na ono – biti umeren? Da li to znači da obrok treba da bude dominantno (ne potpuno) proteinski ili dominantno skroban? I to kažu pojedini tekstovi, jer, vraćamo se na gore spomenutu činjenicu – skoro da nema namirnice koja ne poseduje i jedno i drugo.

U originalnim pravilima hrono ishrane takvo mešanje je dozvoljeno, ali je veoma ograničeno. Osoba kao ja bi za ručak mogla da pojede, na primer, dimljenu kolenicu sa dve, maksimalno tri kašike pasulja ili sočiva.

Ne znam, nisam pametna 🙂 Ali čitam, slušam i probam. Ja sa tipičan primer osobe kojoj ne prija kada jede meso sa puno krompira ili testenine. Ali sam ta dva generalno izbacila iz ručka, pa ni ne mučim muku. Krompir mnogo volim pa ga zato i retko jedem, ne bih mogla da se ograničim na kašiku ili dve. Pasta mi je sasvim dovoljna za doručak. Pirinač takođe retko jedem. Moj izbor. Ali je i on dozvoljen u hrono ishrani, samo ne u restrikciji.

Voće? Da ili ne?

Morski plodovi se takođe jedu. Odličan su izvor proteina, ali i masnoća. Pa zato sa njima možda ne treba preterivati.

Jaja i mlečni proizvodi? Najslađe muke. Pravilo o njihovom nemešanju takođe važi samo za restrikciju, ali i najveći zagovornici restrikcije, mislim na nutricioniste, kažu da je to zbog smanjene apsorpcije gvožđa iz jaja. A van restrikcije ograničenje za ova dva ne postoji. Valjda zavisi i od toga da li imate problem sa gvožđem ili ne?

Zabranjeno voće? Ne. Sveže voće bi uz orašaste plodove trebalo da bude glavna stvar za užinu. Zabranjeno je opet samo u restrikciji jer je bez prisustva šećera mršavljenje brže. Ko je navučen na slatko zaista bi trebalo da proba da bude bez slatkog neko vreme. Da sagleda život i mogućnosti sa neke druge strane. Ali kompletan život bez voća zvuči malo suludo, zar ne? Čak i za mene koja nisam veliki ljubitelj.

Ovo nisu jedine stvari koje zbunjuju ljude i koje se lako vode pod zabranjene iako nisu. Ovo su samo najčešći primeri.

Ako se interesujete za neku ishranu pročitajte sve što postoji na tu temu. Nemojte gledati samo kroz usku prizmu onoga što vas interesuje ili što je nekome u interesu da vam servira. I nemojte biti sekta 😉 .