Kuva i piše:

Ana Ćubela

Kod nas u familiji se svi praznici i rođendani slave (pre)bogato, imali para ili ne. I mislim da nismo jedini takvi, mislim da nešto nije u redu sa nama kao narodom. To se kupuje, kuva, sprema….kao da nam je, ne daj bože, poslednji put. Mora klasična supa, jer kakva je to trpeza bez nje, pa rinfleš, pa preliv za rinfleš… Mora integralni hleb zbog nas koji smo na hrono i bela pogača za one koji nisu. Suhomesnato, minimum tri vrste, kajmak i mlad sir. Ljute paprike se podrazumevaju. Uvek se sprema pečenje, krompir (ko hoće da jede), barem dve velike salate, uvek dve torte i milion malih činijica sa kojekakvim đakonijama koje se vade iz teglica. A ako nema 50 jaja za Uskrs, kao da ništa nismo radili. Nebitno da li ćemo imati goste ili ne.

E, sad vi sve to pojedite!

I onda se naravno ta trpeza reciklira danima. Prvog dana su na red došla zaostala jaja, milion. I naravno ribić iz supe jer “nema smisla da se suši”. Pa je završio u pašteti.

Pašteta od junetine iz supe

Uzmete ribić i bilo koje drugo meso ako je zostalo iz supe i dobro ga isitnite. Ako imate blender, možete i u njega da ga ubacite. Dodate  nekoliko žumanaca, pavlaku, senf, kapare, so, biber, kari, malo limunovog soka i maslinovog ulja. Da bi smesa bila kompaktnija, dodajte malo blago ugrejane supe, ali ne mnogo. Možda dve kašike.Sve dobro sameljite ili izgnječite viljuškom. Probajte. Ako fali još nešto od začina, dodajte.

Ova pašteta nije baš za one koji su tek počeli sa hrono, jer se mešaju mlečni proizvodi i žumanca, ali za nas veterane je skroz dobra!

Supa od brokolija i belanaca

A kad smo već kod supe….pisala sam da deo supe uvek odvojim u teglu i stavim u frižider. Dobro dođe ako nešto treba da se podlije, ako treba da se pravi neki sos ili čorbica.

Ako se pitate što je sadržina tegle ovako muljava, da znate da je to od koske. Svaka prava supa se kuva sa šupljom koskom (ili šećernom). Iz nje se oslobađa glukozmin ali i mnogi vredni minerali. Hlađenjem ovakve supe uvek se dobije želatinozna masa. Ne toliko čvrsta kao kad bi pravili bujon kuvajući puno kostiju barem 12 sati, ali dovoljno kvalitetna za upotrebu.

Pa sam sadržaj ove tegle, odnosno deo od uskršnje supe, iskoristila za večeru. Tečnost, pardon blagi želatin 🙂 , sam prebacila u šerpu, dodala dve šake smrznutog brokolija i kuvala dok brokoli nije omekšao. Dodala sam tri belanca (od uskršnjih jaja) i nekoliko listova sremuša. Sve sam onda dobro izblendirala ručnim mikserom, da se belanca ne osete “pod zubom”, probala i još malo začinila sa morskom solju i biberom.

Namaz od žumaca

Trećeg dana su na red došla žumanca, baš ona koja su ostala od prethodne večere.

Stavila sam ih u veliku šolju, dodala dve kašike kuvanih leblebija (da malo razblažim žumanca), dve kašičice senfa, dve kašičice maslinovog ulja, dve kašičice soka od limuna, so, biber…I sve dobro izmiksala ručnim mikserom.

Hleb je takođe recikliran. Kupila sam ga u “Hleb i kifle” jer nisam znala gde ću biti svih dana praznika i da li će mi nešto faliti u kući (kakva zabluda). Isekla sam ga na kriške i ubacila u rernu na nekoliko minuta da se malo zareši.

Mazala sam namaz od žumnaca, ređala pršutu i sladila se paradajzom.

A vi, kako je vaša trpeza prošla?

PS. Jaj i dalje ima u kući 😉 .