Razgibava se i piše:

Ana Ćubela

Bologeri zaista imaju uticaj na ljude! Posebno kada vole da lupetaju pa te toliko iznerviraju da se zainatiš da dokažeš da nisu u pravu. A pritom uradiš nešto zdravo i pametno za sebe.

Pa sam odlučila da pomerim dupe i da počnem da vežbam. Za sada, napolju koliko mogu, a onda prelazim i u teretanu, u kontrolisane uslove, da bi postigla ono što hoću.

Generalno se slažem sa tvrdnjom da se mišići najpre prave u kuhinji, odnosno ishranom, ali bez vežbanja nema ništa. Do 35. godine sam se zavaravala da sam genetski nagrađena i da ću uvek biti zategnuta. Ovih dana me ogledalo dematuje. Ili se ono pokvarilo ili sa mojim ubeđenjem nešto nije u redu ;).

Elem, bilo je naporno. Ne zato što dugo nisam bila šta ozbiljnije radila i zato što je svuda bilo blato (na to sam navikla), već zato što je jedan od mojih pasa to shvatio kao novu igru u kojoj svi učestvujemo. Njen zadatak, barem je tako zaključila mala pseća glava, bio je da skače po meni, a za uletanje između nogu je mislila da se dobijaju dodatni poeni.

Na svu sreću, jutro smo završili bez povreda, svo troje.

Iako mi trčanje nikad nije polazilo za rukom, čak ni kada sam išla u teretanu pet puta nedeljno (valjda zato što pušim dve pakle dnevno, mada ko bi ga znao), uspela sam da istrčim mali krug u Šumicama skoro bez prekida.

Zeleno je mali krug, a crveno veliki

Veliki krug je već teže išao, više sam hodala nego trčala. Videćemo za nedelju dana koliko ću napredovati.

Uradila sam, takođe:

• 3 x 20 trbušnjaka (manjih, ili kraćih, ne znam kako pravilnije objasniti)
• 2 x 30 čučnjeva

I preživela sam! Sutra idemo dalje.

ps. Ovi tekstovi će biti u rubrici Kuvam, dakle mislim dok ne smislim naziv za novu sekciju. Ako imate predlog, pišite 😉