Kuva i piše:

Ana Ćubela

Kad god se vratim s puta dobijem želju da prčkam po kuhinji. S jedne strane se uželim svog “radnog mesta”, s druge strane na putovanju uvek pokupim neke gotivne fore i ideje. Sa tim forama morate da sačekate da se “isprepisujem” sa italijanskim šefom Koko, a danas ćete dobiti savet kako da iskoristite blatnjavo ražano brašno. Da, to je ono vrljavo brašno koje ponekad zapadne u kesu i koje popije toliko vode da u činiji gledate lepljivo blato. Nema osobe koja radi sa integralnim brašnima a da joj se ovo nije dogodilo.

Sva krupnije mlevena brašna koja u sebi imaju verovatno više mekinja nego onog unutrašnjeg dela semena umeju da upiju više vode i sa takvim brašnima je bolje odmah napraviti ređu smesu pa dodavati ako treba. Kada jednom umesite blato tu za hleb pomoći nema. Još ako stavite čia seme, što sam ja uradila da bih bolje povezala smesu, onda ste mu stvarno zapečatili sudbinu. Dobrog hleba neće biti ali zato mogu štapići. Za njih je ionako potrebna tvrđa smesa.

Čia semenke izgube dosta zdravih elemenata pečenjem ali su odlična za povezivanje i za probavu, bez obzira da li su termički obrađena ili ne. Ali moraju da odstoje sa testom i vodom neko vreme da lepo nabubre i puste tu svoju magičnu sluz koja generalno poboljša elastičnost testa. Ako hoćete da ubrzate proces čia semenke sameljite.

Da sam imala ražano brašno sa kojim radim najviše u poslednje vreme, ispao bi dobar hleb. A ovo je tetka u teglu verovatno sručila neko zaboravljeno u kesi dok ja nisam bila tu. Pa je ispao belaj. Ali nema veze, zato sam dobila štapiće.

Potrebno vam je:

• 200 gr ražanog brašna + za radnu ploču
• 1 kašika čia semenki
• 200 ml vode
• Prstohvat morske soli
• 1 puna kašičica praška za pecivo
• 2 kašike maslinovog ulja

U činiji pomešajte brašno, čia semenke koje sam samlela u električnom aparatu za mlevenje kafe i so. Zamesite kašikom i ostavite da stoji. Meni se instant skupilo u lepljivu loptu. Posle dva do tri sata stajanja, dodajte ulje i prašak za pecivo i dobro umešajte kašikom.

Na radnu ploču prospite brašna, oko dve šake, otkinite od smese deo i pravite kuglice, večičine onih velikih klikera kada smo bili mali.

Uvaljajte ih dobro u brašno pa između dlanova trljajte dok ne dobijete štapiće. Ako hoćete baš tanke stavite ih na radnu ploču pa dlanom trljajte dok ne dobijete željenju širinu i dužinu. Sve na pek papir pa pleh u zagrejanu rerenu i pecite oko 15 minuta na 220 stepeni.

A kako sam u Italiji živela ujutru uglavnom na siru jer nema šta nema (parmezan, mocarela, burata, pekorino, gorgonozola…..) i domaćem pestu, uželela sam se mog klasičnog doručka – prženih jaja na oko. Na svu sreću u frižideru je pretekla i Kosmajska, nisu je banditi pojeli dok me nije bilo, pa je i ona završila u tanjiru. Doduše, tanko narezane pancete više nema, kao da je u zemlju propala, khm, khm. Ali zato suve pršute ima.

Svuda prođi, kući dođi.