Kuva i piše:

Ana Ćubela

Kako mnogo skitam u poslednje vreme, tako mi je frižider sve prazniji i prazniji. Iskopala sam vezu mladog luka i na dnu tegle prosa (o dobrim i lošim stranama prosa u donjem delu teksta). Potopila sam ga, jer nije bilo teorije da pravim hleb, i odlučila da se ujutre snađem kako znam i umem. Naravno, na kraju sam pozajmila dva jaja od tetke 🙂 . Što je lepo kada ti je familija na dohvat ruke.

Proso sam ujutru stavila u novu vodu, na jednu šoljicu prosa dve šoljice vode. Kada je voda počela da ključa, poklopila sa šerpu i sklonila sa ringle. Onda sam iseckala dva struka luka i prdinstala ih na maslinovom ulju. Pred kraj dinstanja sam ubacila malo golice i suncokreta, a zatim i proso, koji je u međuvremenu upio svu vodu.

Promešala sam nekoliko puta a onda ubacila i dva pozajmljena jaja, koja sam prethodno umutila. Malo soli i bibera i to je to. Kada je bilo gotovo posula sam svežim origanom.

Na kraju nije ispalo uopšte loše, posebno kada se setim polazne tačke. Mada je pitanje šta bih smislila da se nisam setila Mileninog mnemena.

O prosu

Što se tiče prosa, ili hrane za papagaje kako ga zove moj prijatelj, trebalo bi da znate da je u pitanju zdrava žitarica, koliko žitarice to mogu da budu, i da je bogat mineralima, pre svega fosoforom i magnezijumom, ali i kompleksom vitamina B. Do nas je došao iz Afrike i Azije i nekada se koristio kao deo beskvasnih hlebova, pre nego što je postao hrana za ptice i stoku. Kažu da su ga stari Kinezi smatrali za jednu od pet svetih biljaka, pored soje, pirinča, pšenice i ječma.

Lako se uzgaja, ne zahteva posebna ulaganja, pa otuda verovatno njegova pristupačna cena i povratak na naše astale. I ima nekoliko vrsta, što do skoro nisam znala: obično proso, muhar, bar proso i svetlo seme. Iako je proso bogato i biljnim proteinima, puno je skroba, pa bi trebalo povesti računa kada izađete iz restrikcije da li ćete i koliko ga koristiti za ručak.

Zbog visokog sadržaja salicilne kiseline proso se smatra pravim kozmetičkim preparatom – odlično djeluje na nokte, kožu, kosu i zubnu caklinu. I bez glutena je.

Negativne strane prosa

Ali proso ima i par loših karakteristika, a jedna od njih visok glikemijski indeks, i zato ga ne bi trebalo prečesto jesti. A i onda kada ga jedete, nemojte da štetide na količini ili sastojcima koje stavljate u njega, jer će od toga zavisiti koliko brzo ćete biti gladni. Dok nisam počela da vodim računa o tome šta jedem, o takvim stvarima nisam mnogo ni vodila računa. Ali koliko sve to ima smisla shvatite kada ujutru počnete da unosite namirnice sa niskim GI, odnosno one kod kojih se šećer polako razlaže. Sa takvim žitaricama ostanete siti do ručka. Kada pojedete nešto što ima visok GI već posle dva sata hoćete da pojedete nogu od stola. I zato proso često jedem sa slaninom i kiselim mlekom ili proso sa jajima, da bi me barem te masnoće održale do sledećeg obroka.

Druga negativna stvar kod prosa je to što sadrži goitrogene koji mogu da poremete rad štitaste žlezde. Nije dokazano koliko se oni kuvanje deaktiviraju tako da ljudi koji imaju problem sa štitnjačom, moraju da obrate pažnju.

I, proso, kao i sve ostale žitarice i mahunarke, pre upotrebe morate motopiti da biste neutralisali fitinsku kiselinu, ovde pročitajte detaljno o tome.

Prijatno!