Kuva i piše:

Ana Ćubela

Kada smo bili mali, mama i baka su farbale jaja u sve moguće boje, iako smo uvek najviše jeli ona skuvana u lukovini. Kako smo rasli, tako su se boje smanjivale, a jaja u lukovini povećavala. Poslednjih desetak godina, samo tetka koristi crvenu boju za ona prva jaja – čuvarkuće. Ostalo farbamo samo prirodno.

U vodu sa lukovinom se dodaju još različiti začini po želji: so, šareni biber, karanfilić, kari….ja sam ove godine ubacila i crno vino i kurkumu.

Plan je bio i da ofarbam jaja sa još nečim: plavim kupusom i samo kurkumom. Zato sam i izbeljivala jaja. Ali džabe. Propao projekat. Dok sam sekla kupus, kao i uvek, sam ofarbala radnu ploču, ali ne i jaja u vodi. Slično je bilo i sa kurkumom. Jesu ona dobila neku žutu boju, ali ništa privlačno da bi stajalo na stolu. Odustala sam i ta jaja prebacila u novu šerpu i dodala lukuvinu i u njih.

Ona su siapa svetlija nego ova standardna i nekako neobično pirgava. Jaja koja su se kuvala sa najviše crnog vina su ispala tamno bordo, maltene bez ijedne šare.

Sva jaja sam ostavila u vodi u kojoj su se kuvala preko noći, a zatim ih malo isprala od ljuske, očistila i namazala uljem da se sjaje. I nisu ispala uopšte loše – skroz rustično.