Šeta i piše:

Ana Ćubela

Fotografije: Nemanja Mančić

Da sam dobila po evro svaki put kada sam čula kako je okolina Prijepolja fenomenalna, mogla sam da postanem milioner i pre velike mature. Moj drug iz gimnazije, Srbo, nije propuštao priliku da nam opiše predele iz kojih dolazi. I ovog vikenda je konačno imao priliku da mi to i dokaže. I znate šta, koliko god da je bio naporan u školi, ispostavilo se da je u pravu. Nikad nisam bila u mestu kao što je Kamena gora.

Ime je, kažu, dobila po silnoj gori ponikloj iz kamena. Ali tamo najmanje vidite kamen, sve je zeleno. I sve deluje netaknuto. A to najpre shvatite, na žalost, po količini đubreta. Gde god da sam boravila ili šetala, svuda ste mogli da naiđete na gomile kesa, flaša, guma….. Dok smo išli ka Kamenoj gori, možda smo videli jedan ili dva papira. I tamo dok smo špartali nismo naišli na prisustvo neotesanih turista. Isto tako nismo videli ni kafiće, neprimerene hotele i sve ostale turističke “znamenitosti”. Svaka kuća, pa i one za izdavanje su u duhu mesta u kojem su. Domaćinstava nema puno i nisu načičkana jedno uz drugo. Ali je svaka kuća “živa”, radi se oko nje i ima svog lokalnog džukca.

A, vazduh? Pa nije za džabe još u Kraljevini Jugoslaviji dobila status vazdušne banje.

Kamena gora nam je bila baza za ova tri dana. Do nje smo pešačili od Jabuke. Šetnja je bila duga skoro 11 kilometara i stigli smo pred zalazak sunca.

Nalazi se na nadmorskoj visini od oko 1.200 metara i jedno je od mesta sa kojeg noću možete lepo da vidite i snimite mlečni put. Pored raftinga na Limu, to je bio glavni razlog zašto je moj prijatelj Nemanja pošao sa nama. Veliki ljubitelj dobre fotografije i da njega nije bilo nisam sigurna da bih mogla da vam dočaram ono što smo mi videli.

Bio je spreman i da satima sedi ako treba, samo da napravi dobru fotografiju mlečnog puta.

U jednom trenutku smo morali da ugasimo svetlo ispred trema da ga ne ometamo u tome 😉 .

Kao i u svakom planinskom domu, posle 300 i nešto pređenih kilometara, kupanja u jezeru i pešačenja, veče je moralo da se završi uz dobru klopu, vatru i domaću rakiju.

Iako smo dobro zaglavili (neko manje, neko mnogo više) znali smo da će nas kupanje u Limu razbuditi.

Doručak, standarno domaćinski. Pite i domaće kiselo mleko, najbolje koje sam ikada u životu probala.

Osim po lepoti, Kamena gora je poznata i po boru starom više od 500 godina, koji je dobio ime Svetibor.

Visok je 13 metara, dok prečnik njegove krošnje iznosi 18,  a obim stabla skoro 5 metara. Kažu da je ovaj bor za meštane i neka vrsta svetinje, i da su se u njegovom podnožju svojevremeno okupljali, pričešćivali i obavljali bogosluženja. Navodno, među njegovim korenjem se kriju i tajni spisi, i nekada se kao zakletva izgovaralo “Bora mi”.

Poslednjeg dana, pred polazak, smo odlučili da se opustimo i da više nigde ne žurimo.

I da, u ovim kućicama se spava.

Doduše, nije pod moranje. Ovde je spavala mlađa garda iz “Serbospartan’s team-a”, mi smo bili u kući malo dalje, sve po propisu: krevet, kupatilo 😉 . Mada smo se uvukli unutra da vidimo kako je. I nije loše. Nisam sigurna da bih mogla da spavam sa zatvorenim vratima, iako ima prozor na zidu preko puta, ali da je prijatno u njima dremati preko dana, svakako jeste. Uvukla sam se jedno jutro posle doručka i najslađe dremala pola sata.

Drugari: Srbo i ja

SUTRA Rafting Limom

Pročitajte još:

Projekat Priroda: Šetnja od 11 kilometara