Kuva i piše:

Ana Ćubela

Stare navike teško umiru.

Stara ali dobra i istinita. I to najbolje znaju pušači. Oni tvrdokorni, kao ja, a nikad nisam krila da pušim, vole sve kod cigareta. Dodir, miris, ukus, prvi dim ujutru…. Za nas divanjenje nije samo potreba, već i uživanje. I takvima je teško da se odreknu tog rituala. Ali onda, kada sam počela noću često da se budim, uglavnom od stresa, počela sam noću i da pušim. I došla u fazu da praktično jedem cigarete, gutam, ne stajem.

Za to vreme je, jedan po jedan, pa većina iz mog okruženja, počela je da se pojavljuje sa malim aparatićima i nečim što liči na muštikle koje su se davno koristile. Šta je to – pa Iqos, probaj. Naravno, kao verovatno i svi na početku, pogledala sam ispod oka, fijuknula sebi u bradu ali nisam mogla da kažem – e, neću. I naravno, kao i većina tvrdokornih i tvrdoglavih, odmah sam krenula da pametujem. Ali sam sve češće isprobavala, jer sam se sve više nalazila na mestima gde obične cigarete ne mogu da se konzumiraju, ali Iqos može. Pa malo, po malo i sama sam počela da se interesujem. A onda sam letos lupila šakom o sto, odlučila da sebe rasteretim problema pre nego što stignem do “samogorenja” i zadala sedam stvari koje pod hitno moram da primenim u životu. Na spisku se našlo se i to noćno “orcanje”, kako je ga je moj prijatelj nazvao. Znala sam da cigarete neću ostaviti, ali da barem nađem nešto zdravije.

I tako sam uzela Iqos. Moram da priznam da prelazak u mom slučaju nije bio baš brz. Što je sigurno, sigurno je, da za svaki slučaj uvek kod sebe imam i ono na šta sam navikla. To je bio razlog broj jedan – strah. Ili neka vrsta straha od promene. A šta ako mi zafali?

Drugi razlog je to što sam usled velikog pritiska od posla počela da postajem malo zaboravna. Pa po navici, kada trčim negde spakujem telefon i novčanik. Aparat za punjenje sam nekoliko puta na početku zaboravljala. A onda je i on postao deo radnje koju radiš na slepo i ne razmišljaš mnogo o tome.

Treći razlog za korišćenje i jedne i druge varijante je bio ukus. Šetala sam od jednog do drugog i nisam bila sigurna koji mi najviše prija. A onda je i to prestalo. Zapravo, za mene je prava prekretnica bila pojava “bronze” na tržištu. Ukus koji najviše podsećao na ono što sam uvek volela kod cigarete. Jak.

Tada već nije bilo dileme šta će u mom životu prevagnuti.

A onda se pojavio Iqos 3. Fensi aparat koji bi svako poželeo. Hoću – neću, hoću – neću….. I prelomila sam. Zadržaću svoj prvobitni, dovoljno je fensi, a taman sam se navikla na njega. Iqos 3 je otišao na poklon mojoj kumi, pravom zaljubljeniku u ovaj brend. Ona je bila ta koja mi je punila uši, ona je bila ta koja me je učila kako da namestim sve, ona je ta koja u restoranu na večeri drži oba aparata u rukama, puni i moje i njeno i samo raspoređuje.

I nisam pogrešila, eno je, igra se sa njim svaki dan i bombarduje me slikama. Kao malo dete kada dobije novu igračku.

A šta je meni Iqos doneo:

1. Retko kad divanim noću, jer ustajem na kratko, a cigaretu, odnosno muštiklu, ipak treba povremeno napuniti.

2. Manje pušim u odnosu na ranije.

3. Ne smrdim na dim toliko.

4. Kuća mi ne smrdi na dim od cigareta, posebno sad zimi kada mi vrata od terase nisu non stop otvorena.

5. Prištedim u budžetu jer nova paklica cigareta je ipak dosta jeftinija od onoga što sam, barem ja, ranije kupovala.

Tako da – iako stare navike teško umiru ne treba bežati od novog. Sve treba probati, možda nam nešto od toga i pomogne.