Kuva i piše:

Ana Ćubela

Veliki uskršnji post počinje sutra (27. februara) i trajaće do 16. aprila. Ova poslednja nedelja se zvala bela nedelja, a današnji dan bele ili sirene poklade. Danas je trebalo oprostiti šta se ima oprostiti i ući u post bez greha. Spremala se mrsna hrana, pre svega beli mrs, po čemu su poklade i dobile naziv bele ili sirene.

Kako se može pročitati na sajtu SPC, prva nedelja posta zove se Čista. Druga nedelja je Prečista. Treća nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje. Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja posta se naziva Gluvna. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista pri Njegovom ulasku u Jerusalim.

Sedma, poslednja sedmica pred praznik Vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u Pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.

Pravila posta

Pravila ovog posta nisu nimalo laka.

Posti se na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava ulje i vino. Na Blagovesti (ukoliko ne padnu u Strasnu sedmicu) i Cveti, dozvoljna je riba. Dodatno razrešenje na ulje i vino je i na Obretenje glave Sv. Jovana Krstitelja i na Mladence. Prva tri dana ovog posta (ponedeljak, utorak i sredu), do svršetka Liturgije pređeosvećenih darova, ništa se ne jede. Ko to ne može, jede hleb i tečnost (čaj ili kompot) i to tek posle večernje službe. Na Veliki četvrtak, jede se jednom dnevno i to posle svršetka Svete Liturgije. Na Veliki petak se ne jede ništa. Na Veliku subotu, po završetku Liturgije samo hleb i voda (suhojedenje).

I kao što vidite, hrono ishrana i post se nikako ne slažu. I svima onima koji budu pokušali da ostanu verni svojoj ishrani ali i postu, neće biti nimalo lako.

Pogledajte:

Smernice za vegeterijance i dane posta

Zato su u vreme posta za ručak dozvoljene sve mahunarke pa i po neka žitarica, kao što je kinoa. Čak i za one koji bi želeli da budu u strogoj restrikciji.  A u skladu sa tim, evo i predloga za doručak. Ako ne sutra, ukoliko pratite sva pravila, već za tri dana, kada može normalno da se jede.

Posna heljda sa prazilukom i golicom

Heljdu dobro operite i ostavite potopljenu preko noći. Ujutru je krtako kuvajte i ostavite poklopljenu da upij vodu. To će se brzo desiti. Praziluk iseckajte na sitno pa dinstajte na malo vode sve dok ne kljokne i maltene ne se ne rastopi.. Zatim u njega dodajte heljdu, začine po želji. Ja sam dodala morsku so, biber, kari i malo kurkume. Sve dobro promešajte pa dodajte seme bundeve (golicu). Onih dana kada postite na ulju, sve možete zaliti maslinovim uljem.

U heljdu možete dodati bilo koje semenje: suncokret, susam, lan…. Takođe, možete je napraviti sa povrćem, ja je volim sa svežom rendanom šargarepom, malo skuvanih tikvica i limunovim sokom.

Kako bilo, pravila Uskršnjeg posta su tu, pa ko može i koliko da se uklopi….