Canon 700 D

Kuva i piše:

Ana Ćubela

Verovatno svi znate Jasnu Veljanović. Vesela profesorka koja često piše za ovaj blog. Kuva, mesi, juri dvoje dece po ceo dan i muči muku sa kiologramima. Do nedavno je dojila pa nije htela da bude u restrikciji. A onda kada je prestala da doji nije mogla da nađe svoj ritam. Budna je od šest ujutru pa do ponoći. I često je bila gladna. I, da se ne lažemo, voli slatko. 🙂

Juče je odlučila da proba da se hrani isključivo po pravilima dr Alana Delaboa.

Ali je smislila “zanimljivu” motivaciju. Javno me je izazvala da sa njom budem na striktnom režimu sledećih sedam dana.

Bilo bi glupo da sam rekla ne. Meni njegove preporuke neće teško pasti jer sam dugo van restrikcije, a tu su razlike jako male. Najveća razlika je u ručku. On dozvoljava da se svo skrobno povrće i ugljeni hidrati mešaju sa svim vrstama mesa, ali veoma ograničeno. Ovde važe preporuke da se skrobno povrće (osim pasulja i sočiva), pa čak i pirinač, mogu mešati sa ribom i belim mesom, nikako crvenim. I da skrobno pretežno treba jesti bez proteina.

Nisam neki preveliki ljubitelj mahunarki, ali ću ih ubaciti u redovnu ishranu probe radi. I to mi neće teško pasti. Meni će najveći problem biti užina. Kod njega je ona obavezna i svakodnevna. Ali se ne može jesti bilo šta. Ja nisam neki preterani ljubitelj slatkog i popodne uvek budem u gužvi, pa taj obrok ne praktikujem često. Ali izazov je izazov, pa ću se potruditi.

Ne znam da li ću stići da objavljujem svaki obrok svaki dan, ali ću ih skupiti na gomilu. I uvek ću naznačiti šta je šta u tekstu da se ljudi ne budu zbunjivali. Bez obzira kako se sada hranite, verujem da će nam biti zanimljivo sledećih sedam dana.

Dr Alan Delabo ujutru preferira sir. Ali ne bilo koji već tvrđe, starije, žute sireve. U stvari sve one koji imaju dosta masti, a manje laktoze. Ne preporučuje beli sir, ali kaže da može da se jede ukoliko se pomeša sa jednom kašičicom pavlake.

I pogrešno je verovanje da kod njega sir mora da se jede svako jutro. Umesto sira mogu da se jedu jaja u svim oblicima, suhomesnato, slanina, pa čak ponekad samo hleb i deblji sloj putera.

Ja sam veliki obožavalac svih vrsta sireva, pa sam ovog jutra krenula sa teškom kategorijom koje sam se uželela – plavim buđavcem!

Prema njegovim preporukama, žena moje visine, koja se kreće u toku dana, za doručak treba da pojede 60 grama hleba, 90 (ili više) grama sira. Ukoliko mislim da ću imati dug dan, uz to mogu da dodam neko suhomesnato, jaje, puter ili maslinovo ulje.

On uopšte ne preporučuje bilo kakve sokove u toku dana, pa ni limunadu. Zato sam jutros preskočila one moje dve kapi limuna u toploj vodi, pa sam odmah po ustajanju popila dve velike šolje tople vode kojoj sam dodala malo ukusa tako što sam na 10 sekundi u vodu ubacila kesicu sa čajem od nane. Ne volim čaj ujutru, samo mi je bio potreban neki ukus, pa sam kesicu jako kratko držala u vodi.

Po povratku iz šetnje sa psima sam zamesila lepinju. Stavila sam toliko malo brašna, da ne bih napravila veliku, da neke baš precizne mere ne postoje.

Stavila sam:

• 20 grama rašanog brašna
• 20 grama heljdinog brašna
• Mrvicu morske soli
• 1 kašičicu psilijuma
• 1/2 kašičice praška za pecivo
• Malo maslinovog ulja
• Kisele vode toliko da dobijem gusto testo koje mogu da oblikujem rukama

Sve sam pomešala, formirala lopticu, stavila je u pleh. Zagladila sam je mokrim rukama i posula susamom.

Pekla sam na 220 stepeni oko između 10 i 15 minuta.

I bila je teža od 60 grama, imala je 80 i nešto. Moraću da nađem baš pravu meru.

Pakovanje sira je bilo od 100 grama i sve sam pojela. Sa neverovatnim uživanjem. Dodala sam i malo pršute za svaki slučaj. Tek istražujem količine. Za sedam dana neću morati da vodim računa o tome, čovek nauči odokativno koliko je šta. I da li će ga držati sitim.

Jedino sam pogrešila što sam spojila ove dve vrhunske namirnice jer su obe slane!!! Pašće tri litra vode danas. A pršutu čak nisam ni pojela, uzela sam samo jedno parče. Bila je potpuno suvišna, jer je sir izuzetno jak.

I eto. Ovo je početak. Videćemo šta sve može i koliko šta prija. Na svu sreću, pravila su toliko široko napisana za neke stvari da se može svašta. Jedino ne sme da se prekoračuje količina hleba i skroba.

PS. I ako se pitate da li sam pojela celu lepinju – nisam! Otkinula sam tih 20 grama i ostavila. Da li je test ili nije?!