Kuva i piše:

Jelena Cocco

Za čičoku sam čula, ima tome sigurno 30 godina. Kod nas na Bajlonijevoj pijaci postojala je jedna „čudna“ tezga sa obaveznim sremušem u proleće i čičokom kad joj vreme dođe (trebalo bi da je kasna jesen i rano proleće). Dekica prodavac ju je reklamirao kao lek protiv šećera, ali kako kod nas u porodici niko nije bio dijabetičar, jednostavno nismo uzimali. Nije nam palo na pamet da bi mogla i ovako da se koristi.

Dvadesetak godina kasnije, ja u Londonu, pazarim kuvar jednog Izraelca koji pravi čuda sa povrćem. Listajući tako naiđem na jedno jelo sa jerusalimskom artičokom. Gledam onaj tuber, artičoka nije, liči mi na nešto, ali ne znam na šta, dok mi u jednom trenutku ne sinu – čičoka!

View this post on Instagram

A post shared by Ana Cubela (@hronokuvarica)

Od tada traje ljubav prema istoj. Ne koristim je baš često, jer ni sa čim ne valja preterivati, ali meni je odlična zamena za krompir. I kao pire (ali kuvajte u mleku, bademovom), ili kao pečena  u rerni bilo u klot bilo u mediteranskoj varijanti.

A onda smo videli i da je kraljica čudnih mernih jedinica pravila pitu čičokušu. Posle toga, čičoka je dobila mesto u klasičnoj italijanskoj kombinaciji ukusa praziluk – krompir (čitaj čičoka). A oni tu kombinaciju svuda trpaju – u krem čorbe, u punjenje za raviole, u kreme za ispod raviola (punjenih nečim drugim), kao prilog mesu, a u Trentinu ima i varijanta pite – kao što prave one sa jabukama, e isto tako prave i slanu varijantu. Dodaju oni i neki sir u to, ali ni klot mu ništa ne fali.

I tako je za prvi novogodišnji lajv pao izbor na praziluk i čičoku u piti. To jest u formi trouglića, jer od kad sam naučila da ih pravim, samo tako štancam pite. Pa dok mi ne dosade.

Pogledajte šta smo sve spremili:

https://www.facebook.com/hronokuhinja/videos/1252910611559880/

A pitice se sasvim brzo i lako prave.

Pošaljete muža i svekrvu na pijacu da vam kupe čičoke. Jedno 250 grama za pun pleh pitica. Muž naravno ne nađe, ali zato svekrva ne omane.

Praziluka, isto 250 gr naručite da vam izdinstaju, na malo ulja, sitnije seckano, i uz dosta vode. Uz to tražite i jedno četiri kore, koje ćete posle da isečete na trakice ( 4 trakice po kori).

Onda se vi pojavite ko oslobodilac, operete one čičoke, narendate onako sveže u onaj praziluk, malo zavrtite svež biber par krugova, dosolite ako treba (al’ ne mnogo) i onda uzimate po kašiku i stavljate na trakice od kora.

Ne pitajte me kako se slaže, pogledajte lajv. Meni je trebalo 6 meseci, par traka papira i pojedeni živci mentorke da ukapiram.

Pitice premažite mešavinom maslinovog ulja i vode, i pravac u rernu na 180 stepeni. Dok ne porumene, a to je vrlo brzo.

Ovaj doručak jeste bio za post, ali uz dobro kiselo mleko ide i kad god.

I to je to! Prijatno! 😊