Kuva i piše:

Ana Ćubela

Mislim da je čičoka jedina povrćka zbog koje je izbio rat u ovom našem “virtuelnom hrono svetu” 🙂 . Neko je se setio, pitao da li može, a onda je nastao haos. Dok su jedni govorili da može, drugi su tvrdili da ne može. I tako je rasprava trajala danima. I mislim da je neko na kraju presekao i rekao “Može, ali ne u restrikciji”. I tako je ostalo. Ja nisam u fazi mršavljenja pa mi je i tako svejedno. Mogu da jedem šta želim 🙂 .

Čičoka nije nimalo privlačna na pogled, podseća na neki kvrgav krompir. Ali ukus joj nije ni blizu krompira. Pomalo sladi, posebno kada se skuva. U ishrani dijabetičara se dosta visoko kotira, smatra se da smanjuje holesterol i poboljšava probavu. Bogata je inulinom, prebiotikom koji je preduslov za zdrava creva. Inulin, takođe, inulin poboljšava mineralni sadržaj kosti i gustoću koštane mase i ometa metabolički proces stvaranja masnoće u organizmu.

E sad, kada sve to znamo, možemo reći da je čičoka jedna jako zdrava namirnica. Može da se jede sirova, kuvana ili pečena. A kako sam ja ovih dana u fazi isprobavanja pirea od svega što mi dođe pod ruku, tako sam i čičoku ubacila pod blender.

I to sam našla neku organsku, koja je bila jeftini čak i od ove “obične” (što je prava retkost). Platila sam kutiju 68 dinara. Ne sećam se koja je gramaža bila, ali ekonomično u svakom slučaju.

Pire od čičoke

Pravi se krajnje jednostavno. Operete čičoku, oljuštite je (to malo teže ide jer je sva kvrgava), stavite je u posoljenu vodu i kuvate dok ne omekša. Kada je gotova, dodate so, biber, muškatni oraščić. Kako nisam u restrikciji ja sam dodala i malo kisele pavlake, vi možete maslinovo ulje ili malo putera. I sve sam ispasirala ručnim mikserom.

Posula sam vlašcem i sa još malo muskatnog oraščića.

I gotovo! Odlično ide kao prilog mesu.