Kuva i piše:

Ana Ćubela

I ovaj doručak me je podsetio na mladost, mada nisam sigurna baš zašto. Ne sećam se kada sam prvi put pravila sendviče od ostatka piletine, i da li ih je neko drugi prvi spremio, ali se sećam da sam kao mlađa tu poletinu cepkala na najsitnije delove i slagala je u brdašce na hlebu.

I nekada i sada sam najviše volela da je jedem na tostiranom hlebu, namazanom puterom. Pa preko putera so, piletina i malo bibera.

Kad god pečem piletinu, uvek se “potrudim” da za sledeći dan makar nešto pretekne. Mislim da nijedno meso nije ukusno hladno kao što je pileće. I zato je čak odlilično kada čovek mora da nosi ručak na posao, a nema gde da ga podgreje. Naravno bez hleba 😉 .

Sledeći put ću probati sendviče sa ćuretinom. Za sve ove godine ga još nijednom nisam napravila sa drugim mesom.

Prijatno.

I nema bacanja, sve može da se iskoristi!