Kuva i piše:

Jelena Cocco

Ništa me ne pitajte. U najgoroj sam fazi kad više ne znam sta bih jela, sve kao nesto hoću, ali onda nađem sto izgovora, a dosadili mi sendviči, hleb i vafle. Ljubitelj palačinki nikad nisam bila (sem slatkih, sa djemom) tako da su i one otpale.

Onda mi je Jovana zagolicala brk pre neki dan soparnikom.

KLIK NA LINK: Recept za soparnik

Reših, to ću. Al’ hoćes vraga, jedu mi se i raviole, kupila i rikotu i spanać, sve imam. A mrsko mi da ih pravim, prelomila sam 3 kile brašna u poslednjih mesec dana što za taljatele, što za raviole, pa mi se nešto ne mili da razvlačim testo ponovo.

I tako šetam ja Ledu po moncanskom mrazu i pomislim – a sto ja lepo ne bih ta dva spojila?
Tako su i nastali ovi pečeni ravioli.

Sami ravioli se kao jelo nisu spremali u starom Rimu, ali ima trgova da su njihovi prarođaci začeti baš kod kuvara Marka Gavija Apicija koji je bio poznat po “patinam apicianam sic facies“, to jest apicijevoj torti, jednoj vrsti onoga što danas nazivamo raviolima. Veliča ih i Bokačo u svom Dekameronu, al’ to svi znamo pošto smo čitali lektiru u školi. Je l’ tako? Takoe!

Da li želite da dobijate notifikacije sa bloga “Hrono kuhinja”?

Inače, klasični, najrasprostranjeniji ravioli – al magro – zovu se ovi punjeni rikotom i spanacem, jer su „posni“ (magro) usled rikote koja je mlad sir sa malo masnoća i spanaća koji je dijetalan. U zavisnosti od geografskog položaja zvaće se ili ravioli ili anjoloti (tamo oni severniji nobles krajevi Pijemonte & Co.). Ako slučajno omane vam ruka, pa anjolote napravite sitnije, bez brige – to su anjeloti. Ovi iz Modene ih pune tikvom i amaretima. Mi iz Abruca smo naopaki, pa pored slanih pravimo i slatku varijantu, punjenu rikotom koja je začinjena cimetom, šećerom i majoranom. Da nam pomoći nema govori i činjenica da ćemo tako punjene raviole zaliti ili paradajz sosom (ko nije probao paradajz sos od abruceskog paradajza ne zna sta je slast) ili čak puterom i žalfijom. Naopaki, kažem vam.

No, da se vratimo na ove nase hrono raviole. Za oko 20-ak komada raviola, plus ostatak testa za jednu single picu, potrebno je:

• 125 gr integralne spelte
• 125 gr integralnog ražanog
• Plus cirka 2-3 kašike meke spelte za domesivanje
• Dva prstohvata soli za ove sa damskim prstićima, ili jedan ako imate poveći zahvat
• Kašičica začina – ili muskatno orašče (rendano), a ja stavih 5 spices
• 2 kašike maslinovog ulja
• 125 ml vode

Lepo to zamešajte i ostavite da odstoji. Pola sata, sat biće dovoljno.

Za punjenje pomešajte 200 gr rikote, dobro oceđene od vode, dve prepune sake spanaća prvo kljoknutog na malo maslinovog ulja pa onda iseckanog, damski prstohvat soli i opet malo istog onog začina što je islo u testo. A oni van restrikcije neka ubace i dve pune kašike parmezana, ne valja bez toga, i kašiku pinjola pečenih (badem kao zamena). Sve lepo promešajte, pa podelite na 5 delova da odokativno znate koliko punjenja ide u svaku turu.

Testo podelite na 4 dela, pa svaki razvijte na pravougaonike 10 cm siroke i dugačke duplo pa i malo više. Onda na dva prsta širine od leve ivice i jedan prst širine od donje stavite jednu punu kašičicu fila. Onda opet dva prsta razmaka pa sledeći fil i tako 4 puta ukupno. Preklopite gornjim delom kore, ivicama dlanova pritisnite između svakog punjenja pa tek onda pritisnite i donju ivicu da lepo zapečatite. Ako imate kvadratasti sekač za raviole dobro jest, ako ne, isecite oko punjenja da ne bude bas mnogo testa okolo. Višak skupite. Ponovite ovo 5 puta ukupno (peta tura je od ostataka testa), poređajte u pleh na kome je pek papir i 15 minuta u zagrejanu rernu na 200 stepeni.
Testa će i dalje ostati, tako da ga dobro zavite providnom folijom i u frižider do pravljenja pice (nek ne stoji duže od dva dana).

Kad su gotove, dolazi soparnik element. Premažite ih maslinovim uljem koje je zagrevano na tihoj vatri sa par listova žalfije i u koje je narendan jedan cen belog luka. Ili dva, u zavisnosti od količine vampira u okolini.

I to je to. Prijatno! 😊

PORUČITE KUVAR POSNA HRONO KUHINJA

Neka od jela spremljena za kuvar “Posna hrono kuhinja”