Zapravo, vidimo se malo kasnije nego u 10 sati. Malo kasnimo danas. View this …
Kuva i piše:
Ana Ćubela
Ako postoji zdrav način da se spremi krompir, pa i ovaj sladak, onda je to ovaj.
Ovako nešto definitivno ne jedemo ako smo u fazi mršavljenja, kao ni bilo šta drugo što je puno ugljenih hidrata ili skroba. Ali van restrikcije, ako ga baš volite, možete da ga priuštite ponekad. Ali ne često, jer zaista goji. Kao i većina ukusnih stvari ;).
Ja volim krompir u svakom obliku i neću ga se nikad u potpunosti odreći, neka on ostane moja doživotna slabost. Ali ga jesam smanjila u ishrani. I nikad ga ne jedem u prženom obliku. I ne sa mesom. Koliko god nekome suludo zvučalo, ali ne mešanje proteina i ugljenih hidrata zaista znači.
Batat se razlikuje od običnog krompira, ne samo po ukusu, već i po sastavu. Naveća je razlika u vitaminu A, kojeg slatki krompir ima daleko više od običnog, ali zato ima više i šećera. Dolazi u nekoliko boja: narandžastoj, beloj, pa čak i ljubičastoj. Ovu poslednju varijantu nikad nisam videla uživo i ne znam kakvog je ukusa. Kod nas je do skoro uglavnom mogao da se nađe beli batat (unutrašnjost je bela), ali se meni preterano nije dopadao, jer mi je suviše sladak i struktura posle kuvanja je drugačija od ovog narandžastog. On je svakako moj favorit.
Volim da ga spremim kao pire sa puno belog luka i začinskog bilja. Ali ga obično samo dobro operem i stavim u rernu sve sa korom. Da bi se brže ispekao presečem ga na pola, posolim i pobiberim. Brže se ispeče nego klasičan krompir.
Ovog puta ga nisam pasirala, samo sam napravila marinadu kao za ribu: maslinovo ulje, peršun i smrvljeni beli luk. Krompir sam prelomila, a zatim prelila. Uz njega je mogla da prođe i zelena salata začinjena sa dosta limuna.
17/11/2019 / Naslovna
Batat bi trebalo da ima, bez obzira na skrob/šećer, nizak glikemijski indeks i da ne bude tako nezgodan kao običan krompir…
Jeste bolji od belog krompira po topm pitanju, ali i dalje ima puno skroba. Nisam pobornik velikog unošenja namirnica sa puno skroba. Ponekad jesti je sasvim dovoljno.
Ana, a hleb i proizvode od zitarica jedete svaki dan? Vidim da ima dosta recepata za peciva od ovog ili onog brasna, a u Srbiji se zitarice jedu za svaki obrok. Smesno mi je onda sto vam smeta skrob u batatu, koji se u svetu smatra za vrlo zdravu hranu, ukljucujuci i za osobe koje imaju viska kilograma. Sa druge strane, preporucujete masne mlecne proizvode, sireve, kisele pavlake, koji sadrze najnezdravije masti a vrcaju kalorijama, o hormonima i antibioticima da ne govorimo… Smesno. Pogledajte neke svetski postovane sajtove nutricionista, nacionalne asocijacije nutricionista a ne neke pojedince koji prodaju svoje licne teorije. Svuda cete naci da namirnice sa skrobom, poput batata, zitarica, itd, treba da budu znacajan sastojak u ishrani.
Napravila sam letnji gulas od tikvica po vasem receptu (zamenila piletinu francuskim proizvodom koji imitira zecije meso a pravi se od proteina iz nekoliko vrsta povrca) i jako mi se svidja jer se lako sprema, hranljiv je, a ukusan. Medjutim, kao neko ko ne jede uopste zivotinjske namirnice, mogu vam reci da su vam tanki ovi “posno/vege” recepti. Posto je gulas odlicno uspeo, nadala sam se da cu naci jos dobrih recepata, ali nista ne inspirise. Moze povrce da se sprema daleko bolje i ukusnije. Recite ako hocete da posaljem neki recept.
p.s. Dal’ ste bese vi preporucivali da se u gvakamole stavlja kisela pavlaka (sto nikad, ali nikad necete naci u iole pristojnom restoranu igde u svetu, a pogotovo u zemljama odakle gvakamole potice) i dosta paradajza (da zasladi solidno), a zaboravili kardamom/cilantro?!
Ajmo redom. Ni na jednom respektabilnom stranom sajtu u svetu nećete naći žitarice kao osnovu ishrane, niti skrobno povrće. Veoma se umereno koriste. Meni skrob u batatu ne smeta, u suprotnom ga ne bih jela, ali ga ne jedem često kao ni druge skrobne namirnice.
Što se tiče masti, sve prave masti, bez obzira na kalorije, su zdrave masti. I to možete da pročitate ne samo na nutricionističkim sajtovima već i u ozbiljnim medijima. Samo potražite tekstove koji su objavljivani u svim svetskim medijima početkom juna. Taj period je jako bitan jer se tad odlučivalo o zabrani trans masti u Americi, pa su se svi respektabilni svetski mediji bavili temom masti. Koje su zdrave, a koje nisu. Takođe, trebalo bi da znate da naš organizam dobija energiju iz dva izvora: ugljenih hidrata i MASTI. Masti su esencijalne, odnosno neophodne za naš organizam, tačnije bez njih nam nema života. Izgleda da vi ipak niste dovoljno čitali.
Što se recepata tiče, ja nisam vegeterijanac, pa nisam fokusirana na to. Imate toliko vege sajtova pa tamo možete da nađete inspiraciju.
Guakamole se pravi od avokada, limunovog soka, paradajza, luka (ko voli), možda papričica, takođe zavisi od ukusa. Ja ga najviše volim sa prazilukom. Ja u tu osnovu ponekad dalje trpam šta nađem u kući ako mi se hoće. Ako mi se neće, onda ne trpam.
Kardamom je takođe opciona stvar i skoro nikada ga nećete naći u osnovnom receptu. Isto je kao i sa humusom. Zna se šta ide u tradicionalni humus, ali niko ljudima ne brani da dodaju ono što oni vole.