Ovo jelo zvuči kao da se sprema u Nju Orlaensu i da vuče korene iz krejolske kuhinje. Nikada ne bih pogodila da je ovo tradicionalno vlaško jelo koje se često jede u Istočnoj Srbiji.

Kada smo se pripremali za ovaj Pidžama party, nisamo imali neku pametnu ideju. A onda je Jovana rekla “A zašto ne vlaška kuhinja?”.

Hm, šta znamo o vlaškoj kuhinji? I skreo – ništa. Ali zahvaljujući internetu tu i tamo može da se zagrebe po dobrim tradicionalnim jelima. I tako smo naišli na borondeo (iako ga u mnogim tekstovima spominju i kao burundeo). Šta je tačno, može da nam kaže samo neko ko je iz tog kraja i čija je baka još pre mnogo godina spremala ovo jelo.

Mene je najviše podsetilo na ajmokac. Mada je u mojoj kući ajmokac drugačije izgledao. I uvek sam se pitala kako da ga prevedem u hrono. I to je to. Ukus sličan, način pripreme i namirnice drugačije, ali ja zadovoljna.

Pogledajte šta smo sve spremali – Burundeo, plašinte, vlašku salatu:

https://www.facebook.com/hronokuhinja/videos/493427814533253/

Jedino vam je moj savet da ovo jelo spremate iz dva dela iako tradicija tako ne nalaže. Ali će vama biti lakše. Pustite meso da se dugo o lagano kuva, preko noći ili dana, kako vam je lakše. A onda ga posle doradite. I meso mora da bude toliko mekano da nakraju u jelu ne prepoznajete gde je. Sve treba da bude jedna homogena smesa dok ne uzmete prvi zalogaj i onda osetite sve od jela. I oduševite se.

Vlaška kuhinja je poznata po ovčetini i jagnjetini, ali može bilo koje meso da se iskoristi.

View this post on Instagram

A post shared by Ana Cubela (@hronokuvarica)

Potrebno vam je:

• 550 gr svinjskog mesa od buta iseckanog na kockice
• 1 glavica belo luka
• Kašičica soli
• Litar vode
• 4 kašike ječmenog brašna

I za ovaj deo posla je bila zadužena Snežana. Što ta žena voli da kuva i da svašta pronalazi od recepata i smišlja.

Kockice mesa je prelila sa litar hladne vode, stavila očičćene čenove od čitave glavice belog luka, posula kasicicom soli I kuvala citavu noć u slowcook – eru. Ko nema slowcooker, može na tihoj vatri par sati na šporetu. Kuva se dok meso ne počne da se raspada.

Zatim se izvadi iz čorbe. U Ističnoj Srbiji imaju nešto što se zove „čurkalo“ ( ku m’tka na vlaškom). Podseća na drveni propeler i time se sitni meso. I u nedostatku čurkala, Sneža je ispasirala meso pasirkom za pire dok ga nije razdvojila na vlakna. Vratila sam ga u šerpu sa čorbom, čorbe je bilo 7 decilitara.

Kad je ponovo provrela, dodala je uz stalno mešanje, kasiku po kašiku, ukupno četiri, ječmenog brašna i kuvala na srednjoj temperaturi dok nije dobilo kremastu strukturu. Ako je potrebno dosoliti i pobiberiti, a može da se jede vruće i hladno. I jelo će imati takvu kozinstenciju i boju kao da se presijava i i ima neku divnu metalik boju.

U sledećim tekstovima slede plašinte, vlaška salata i mamaljuga.