Kad je kiša – blato je, govorio je moj profesor hemije u gimnaziji. Što me se nije posebno ticalo sve do pre par godina, kada je posađen vinograd i kada su meteorološki uslovi počeli da mi diktiraju život i raspoloženje. Dakle kiša je, ne može se u vinograd od blata do kolena i jedino što mi preostaje jeste da se igram u kuhinji seoske kuće sa ograničenim izborom namirnica.

Hleba ponestaje pa sam prvo umesila Aninu malu pogaču sa suvim paradajzom – bez paradajza, zaboravila teglu u Beogradu. U frižideru imam oko 1.5 kg svinjskih rebara, gotovo bez trunke masnoće. I šta još? Potražićemo po kredencu…

Dakle:

Rebra prvo okrenuti mesnatom stranom na dole i oštrim nožem sa kostiju skinuti opnu. Najlakše je zaseći opnu duž najdužeg rebra a zatim je pažljivo sljuštiti.

Istrljati ceo komad mesa suvim začinima. U činijici izmešati paradajz pire, vino i soja soj u razmeri 1:1:1/3. Polovinom marinade premazati meso. Staviti u vatrostalnu posudu pod foliju i peći u rerni.

Dužina pečenja zavisi od veličine komada mesa, toga koliko je mastan i koliko pečeno meso volite. Generalno postoje dve varijante – duže pečenje na nižoj temperaturi i kraće na višoj. Prva je, kažu, bolja, ali ja ne spadam u posebno strpljive osobe, dakle 220C, oko sat vremena. S vremena na vreme ga treba pogledati i premazati sa još malo marinade.

Kada je meso skoro pečeno, preliti ga sa ostatkom marinade, skinuti foliju i ostaviti da dobije koricu.

Ukoliko niste na hrono ishrani koristite kečap a u marinadu dodajte i kašičicu-dve smeđeg šećera ili meda. Ovo malo soja sosa neće vam naškoditi.

PS. Isečeno je malo mutno na slici. Morala sam da ga iznosim na trem za slikanje….