Kuva i piše:

Ana Ćubela

Celog života sam eksperimentisala sa hranom, uvek sam bila raspoložena da probam i maksimalno zdravu i maksimalno nezdravu hranu. Jedino nikad ne bih jela insekte, puževe i pihtije. Tu podvlačim crtu. U nekom od naleta “zdravog života” jela sam i soju, dugo sam bila na musliju (ne gotovom), ali mekinje nikako nisam volela. Uvek su bi bile suve i bezukusne.

Sve do skoro. Zapravo, sve dok nisam shvatila kako mogu pametno da ih upotrebim. Mnogo mi je trebalo, ali bitno je da mi je sinulo.

Već sam pisala o tome da ne volim da jedem mnogo ugljenih hidrata ujutru ako kasno ustanem. Ili ako moram da budem brzo pokretna. Tada su mi mekinje najbolja opcija. Lagane, bez glutena i skroba. A ako ih spremite sa zdravim masnoćama, kao što su jaja, a u ovom slučaju i tuna, nema šanse da ogladnite pre vremena.

Dobre su za probavu i imaju nizak glikemijski indeks.

Za ove mafine vam je potrebno:

• 3 jaja
• 4 – 5 kašika ovsenih mekinja
• 3 kašike tunjevine (ostalo od prethodne večere)
• 1 kašičica kapara
• 1 puna kašičica praška za pecivo
• začini: ja sam ovog puta stavila provansalansku mešavinu, vi možete šta želite

Umutite jaja što penastije, dodate mekinje, tunu, iseckane kapare i začine. Sve promešate i sipate u kalupe za mafine. Ja sam taman isprobala novi kalup u koji staje šest mafina. Pre toga sam ga namazala sa malo svinjske masti.

Napunjen kalup sam stabila u zagrejanu rernu i pekla oko destak minuta na 220 stepeni.

Prijatno!