Kuva i piše: Ana Ćubela Dok ne budem našla dovoljno vremena …
Kuva i piše:
Jelena Cocco
Savet za one u restrikciji: zamenite suncokretove semenke sa orahom, kao u originalnom receptu)
Danas ćemo na put. Prvo južno, pa jugoistočno, sve dokle nas noge nose.
Kad krenemo iz Beograda onim što se nekad zvalo put bratstva i jedinstva, pa još ne čekamo dva sata da uđemo u Makedoniju, čeka nas tarator. Do sada sam bila ubeđena da je tarator salata/namaz od pavlake, majoneza i kiselih krastavčića, ali pre neki dan na jednom od foruma nađoh na objašnjenje da je to salata od kiselog mleka, krastavca i belog luka. Dakle caciki (tzatziki). Taratora ima i u Bugarskoj, ali nećemo danas tim putem.
Makedonija se brzo prelazi i sem ako ne stajete u kanjonu Vardara da pijete kafu za sat i nešto eto vas već u Grčkoj. E tu vas čeka caciki, onaj pravi kako smo navikli – krastavac, ovče kiselo mleko (ili grčki jogurt),beli luk, maslinovo ulje, mirođija i sirće.
Odatle ćemo preko Rodosa da skoknemo do Turske, što da ne. Tamo nas čekaju vazda nasmejani Turci, sa svojim cacikom. O da, skoro isto se izgovara kao i caciki, ali se isto sprema. E sad. Turska je vazda bila turbulentno tlo, pa tako i gastronomsko, tako da tu možemo da nadjemo i varijantu cacika sa jogurtom, pistaćima i melasom od nara (i belim lukom) i svežim začinima.
Da li želite da dobijate notifikacije sa bloga “Hrono kuhinja”?
Iz Turske imate dve opcije – jedan je put ka Africi, preko Palestine i Izraela. Palestinska verzija cacikija se zove Khyarb’laban (ili labanb’khyar, svejedno je), a naravno da i Izrael ima svoju verziju.
Druga opcija iz Turske je da predjete u Iran. I to bi ujedno i bila naša krajnja destinacija za danas.
Iranska verzija taratora, cacikija, cacika, labanb’khzara se zove MAAST O’KHIAR i u prevodu znači krastavac sa jogurtom. Štos sa ovim jelom je što se u persijskoj kuhinji ne koristi samo krastavac za ovu salatu, već i zelene tikvice, spanać a ponekad i cvekla. Pa šta kom drago. Više je nalik onoj gore pomenutoj turskoj salati sa pistaćima, jer sadrži u sebi i orahe. I još svašta nešto lepo i ukusno.
I odlična je da uhvatimo još malo svežine od letnjih povrćki.
Dakle, za okrepljivanje nakon dugog putovanja, potrebno je:
- 1 grčki jogurt
- 1 srednja zelena tikvica
- 1 čen belog luka
- Puna šaka sveže nane (ili kašičica suve)
- Puna šaka sveže mirodjije(ili kašičica suve)
- Šaka oraha krupno seckanih (za #restrikcija režim pečeni bademi ili suncokret)
- Ulje od paprike
- Malo maslinovog ulja i soli za začiniti
Tikvicu dobro operite pa sve sa korom izrendajte, posolite i ostavite da odstoji pola sata da pusti malo vode. Dobro je ocedite, pomešajte sa jogurtom i dodajte sitno seckani beli luk i začine. Eventualno još malo soli kad proverite da li je dovoljno slano i malo maslinovog ulja da sve poveže. Dodajte i seckani orah, odnosno pečene bademe, u zavisnosti od režima. Pred serviranje nakapajte ulje od paprike.
Za ulje od paprike je potrebno:
- 1 kašicica dimljene slatke paprike (ovi koji vole ljuto mogu i ljutu da koriste)
- 5 kašika maslinovog ulja
Sve lepo pomešajte u maloj teglici, dobro zatvorite i ostavite barem pola sata u nekoj posudi sa toplom vodom da bi se ulje dobro aromatizovalo. Ostaće dosta ovog ulja, ali bez brige, u frizideru može da stoji i par meseci (kod nas nikako ne izdrži toliko).
Sve ostalo što vam treba je neko dobro pecivo, hleb, štapići. Na ovom linku imate i više nego potrebnih ideja: https://hronokuhinja.rs/category/dorucak/peciva/.
I to je to, prijatno! Pardon, noochejân (نوشجان )! 😊