Kuva i piše:

Ana Ćubela

Znate kako neke stvari jedete godinama, volite ih, ali ih nikada niste spojili u istom obroku. I onda ustanete jedno jutro izvadite svoje tri omiljene namirnice, i razludite se!

Tako je bilo jutros sa mnom. Pre neki dan sam napravila hleb od 100% ražanog brašna i nisam stigla celog da ga pojedem. Vukao se po pultu u nekoj krpi. Ne bih ga se ni setila da krpu nisam slučajno oborila.

Isekla sam nekoliko parčića i stavila ih na žicu u rernu, da se zagreju i da se uhvati fina korica. Iz frižidera sam izvadila dimljeni losos sa kojim sam se, takođe, častila pre neki dan. I jedno jaje. Toliko je ostalo. Jedno usamljeno jaje.

Dok je hleb hvatao reš koricu u rerni, napravila sam kajganu. Hleb sam namazala tankim slojem putera koji je odmah nestao od vreline, stavila jaja, a zatim i lososa.

Krc, krc….mljac, mljac…..mislim, ne znam kako da opišem to savršenstvo. Od sad lososa jedem samo sa ražanim hlebom. I jajima.

I, nadam se da me i ovog puta neće napasti na društvenim mrežama sa rečenicom “Losos od 500 dinara!!!!! Pa, mi nemamo ni za hleb”.

Ja radim nekoliko poslova da bih imala za hleb. I povremeno za lososa. Iako to ne izgleda uvek tako, i ja, kao većina ljudi, živim od 1. do 15. Od 15. u mesecu se snalazim. Ne zbog mizerne plate, jer ipak zarađujem malo više od prosečnog Srbina, već zato što ne znam da čuvam novac. Ali čak i da zarađujem milione, ne vidim zašto bi neko nekome zamerao jer ima više od njega. Ni hleb, ni lososa još nisam ukrala nekome sa stola da bi me mrzeo.

Još sam ovog vikenda htela da odem do pijace da kupim kavijar, nisam ga jela milion godina….pa šta bi mi tek onda rekli?! Iako sam sigurna da teglica košta manje nego losos, barem je tako uvek bilo.

Nije ovo pravdanje, nego smo, brate, kao narod i država, postali mnogo teški u poslednje vreme……Ko ima nek izvadi lososa, ko nema, nek izvadi šta ima, mora da se doručkuje 😉 .

PS. Ovo “brate” mi je jutros baš leglo 😀