Kuva i piše:

Ana Ćubela

Da li vam se desilo da smutite nešto iz nužde i očekujete tek takav ukus da ne ostanete gladni, a dobijete nešto neočekivano dobro? E, to je ovde slučaj.

Cele nedelje sam u haosu i ne stižem da umesim hleb. Već tri dana mi stoje pomešana brašna u činiji da bi napravila Vericinu fantaziju od hleba i ne stižem. Čak sam i psilijum samo zbog ovog hleba nabavila.

I tako ustanem prekjuče, znam da nemam ništa za doručak, i krenem da preturam po fiokama. Odlučim da napravim brze lepinje, ali shvatim da nemam ni jaja, niti bilo šta mlečno u kući (jer prethodnu noć nisam stigla da procedim kefir). Ali ugledam malo kisele vode u flaši.

I šta ću, uključim rernu. Uzmem čašu i po brašna, dodam u nju malo soli, dve kašičice praška za pecivo, dve manje kašike maslinovog ulja, malo smrvljenog lana i čašu kisele vode. U pitanju su čaše od kiselog mleka, ali to već verovatno znate.

Kašikom izvadim smesu na dve gomilice. Mokrim rukama ih oblikujem i gurnem u rernu. Bile su gotove za petanestak minuta.

Taj prvi dan sam ih pravila od kombinacije speltinog i ražanog integralnog brašna.

Sledeći dan sam ih napravila od jednakih delova ražanog, ovsenog i heljdinog integralnog brašna. Smesa je bila nešto ređa, pa su ispale tanje. Njih sam posula crnim susamom i jela ih uz kajganu sa slaninom.

Jutros sam ih opet napravila 🙂 Ovog puta u kombinaciji ražano i ječmeno integralno brašno. Dodala sam u njih pola kašike smrvljenog lana i pola kašike kima. Odozgo sam ih posula krupnom morskom soli i kimom.

Odlične! I super je količina za jednu osobu. A prave se sa nikad menje materijala i toliko su jednostavne da nema šanse da uspeju i onima koji nikad nisu kročili u kuhinju.

Ovo je gustina koja vam treba. Otprilike.

Kada izvadite dovoljnu količinu za svaku, mokrim rukama ih zagladite i dodajte nešto preko njih. Ako želite, dobre su i bez ičega.

Prijatno!