Kuva i piše:

Ana Ćubela

Dugo me nije bilo na blogu. Razlozi jesu opravdani ali o svima njima nekom drugom prilikom. Eto nam 2021. i red je da u nju zaplovimo zajedno, kao dolikuje, u nadi da će biti daleko bolja nego prošla godina.

Prvi januar sam provela lenjo. A bogami i drugi i treći. Dala sam sebi tri dana za kompletan odmor, smucanje s psima po ulicama, ležanje na trosedu ispred TV, dnevno dremkanje (eh, to mi se retko dešava, ali je lepo), i, konačno obroke po mojoj meri. Neki su brljali za praznike, ja pre njih, tako da mi je sve ovo došlo potaman. Još kojih 30 dana pa kao nova 😀 .

Pa stoga, evo jednog ukusnog recepta za lepinje. Dva puta sam ih pravila i moram da priznam da su različito ispale zbog razlicitog heljdinog brašna.

Potrebno vam je:

• 100 gr ražanog brašna
• 50 gr heljdinog brašna
• 50 gr ovsenog brašna
• 1 kašika čia semenki
• 1 kašika golice (semenki bundeve)
• 1 kašika sušenog luka
• 1/2 kesice praška za pecivo
• 200 ml mlake vode
• 2 kašike maslinovog ulja
• Prstohvat soli

Brašna, semenke, sušeni luk i vodu sam odmah zamesila. Ostavila sam da se fermentiše barem deset sati (zar nisam rekla da sam ovih dana bila sklona dremanju). Kod mene u stanu nije toplo pa su male šanse da testo prokisne u zinskom vremenu.

Ujutru sam dodala so, ulje i prašak za pecivo, dobro promešala i odvadila smesu za tri lepinje. Oblikovala sam ih mokrim rukama, zarezala nekoliko puša nožem, a zatim posula sa malo ječmenog brašna. Da izgledaju rustičnije i lepše.

Pravac zagrejana rerna na 220 stepeni nekih dvadesetak minuta. Kada ubodete čačkalicom i izvadite je, a za nju se nošta ne lepi, one su gotove.

Ali se sad vraćamo na problem sa heljdinim brašnom. Šta god pravili sa njime, peciva ili hlebovi će unutra biti blago vlažni. Manje ili voše. Prvi put kada sam pravila, meni ta vlažnost nije smetala, ioako volim sve da prepečem u tiganju, što znaju oni koji me prate. Drugi put mi je već yasmetalo. Bilo je u pitanju brašno drugog proizvođača, jako tamno, bez onih svetlijih i tamnijih delova kako sam inače navikla. Znači drugačije obrađemo. E sa njim mi je već unutra tekstura bila preterano vlažna za moj ukus. Lepinje su se lepo sekle, testo nije bilo mokro, ali ne i za mene. Ako vam se to desi, samo ih prepolovljene vratite u rernu dok je još topla na par minuta. Taman dok ne napravite kajganu kao ja.

SAVET:

Što se tiče sušenog luka, njega možete da pronađete u radnjama zdrave hrane, a možete i sami da ga napravite. Meni je 100 puta ukusniji onaj prženi pa sušeni. Iseckajte luk na jako sitne delove, pa ga propržite u tiganju sa malo soli i još nekog začina po volji. Istresite na tanjir ili papir i ostavite da se tako prosuši. Da ubrzate proces možete luk da ubacite u rernu na nekih 60 stepeni. I voila!