Kuva i piše:

Ana Ćubela

Do sada sam napravila milion lepinja, ali su mi ove ispale najlepše. Ne samo zato što su svetlije od većine (malo sam se umorila od gledanja ovog našeg tamnog integralnog testa), već su nekako slatke. Baš sam uživala u ovom doručku.

Stavila sam:

• 100 grama speltinog brašna
• 30 grama ječmenog brašna
• 20 grama prosenog brašna
• 1/2 kaišičicu sode bikarbone
• 3 kašičice limunovog soka
• 1, 5 decilitar kisele vode (otprilike)
• 1/2 kašičicu morske soli
• 2 kašike maslinovog ulja

Umešala sam suve sastojke, a zatim dodala ulje, kiselu vodu i limunov sok. Ovo je gustina smese koju bi trebalo da dobijete:

Stavila sam pek papir u pleh, a zatim kašikom vadila smesu i pravila lepinje. Ispale su tri.

Po površini sam ih posula ćurokotom (i on im je dao taj specifičan ukus koji podseća na dimljeni luk), a zatim stavila u zagrejanu rernu. Pekle su se na 220 stepeni oko 15 minuta. Kako su lepo narasle tako su se malo slepile jedna uz drugu. Neka vas to ne brine, samo ih rukom odlomite. Zbog toga što su se pekle tako blisko u društvu, nisu se mnogo razlivale i dobile su finu visinu, taman za sendviče.

Ovoh jutra sam htela da malo odmorim od klasičnih namaza, pa sam se bacila na avokado. Nisam ga mešala sa začinima, jednostavno sam ga pritisla viljuškom i razmazala po hlebu. Skuvala sam jaje, isekla paradajz i uživala. Onako polako. I sumirala rezultate, jer danas je Hrono kuhinji prvi rođendan!

Prijatno!