Kuva i piše:

Ana Ćubela

Kada nas ljudi sa strane gledaju verovatno misle da smo ludaci što svaki dan spremamo đakonije. Ali meni to spremanje prija, odmorim mozak. Ustanem i popijem toplu limunadu na terasi (ili pored nje ovog jutra). Prošetam pse u lokalnoj maloj šumi. Vratim se kući i spremim sebi zdrav i fenomenalan doručak. Pa to nije mučenje, to je nirvana.

Posle toga, mogu i sekire da padaju, meni je dan već dobar.

Za ove lepinje vam je potrebno:

• 190 grama speltinog brašna
• 50 grama heljdinog brašna
• 1 decilitar kiselog mleka (pola plastične čaše kiselog mleka)
• 1 decilitar kisele vode
• ravna kašičica soli
• dve kašičice praška za pecivo
• 2 kašike maslinovog ulja

Prvo sam pomešala suve sastojke pa dodala kiselo mleko, kiselu vodu i maslinovo ulje. Smesa će biti još malo lepljiva pa će vam biti potrebna još mrvica brašna da smesu doradite na ploči. Ali ne mnogo, jer testo ne bi smelo da bude tvrdo.

Ovako bi trebalo da izgleda:

Ja sam ubola prst u loptu da vam dočaram mekoću ako je to ikako moguće preko slike.

Podelila sam je na čestiri dela, formirala loptice koje sam malo pritisla dlanovima i posula brašnom. Prebacila sam ih na pleh koji sam namazala sa malo masti i posula brašnom (da, još nisam otišla da kupim pek papir). Stavila sam ih u zagrejanu rernu i pekla oko 15 minuta na 210 stepeni. Uradite “čačkalica test” da vidite da li su gotove.

Ovog puta sam ih iskoristila za sendviče i pojela sam samo dve lepinje. U poslednje vreme sam smanjila doručak, prosto ne znam šta mi je. Ali oscilacije u apetitu su sasvim normalne u bilo kojoj ishrani, pa i u hrono. Nekada mogu da pojedem vola, nekada ni vrapca.

Ali je ovo bila dobra prilika da ih isprobam i sledeći dan. Ove naše integralne lepinje se brzo suše i zato ne volim da se razvlače po kući. Ali ove nisu bile loše. Mada sam ih presekla, stavila na žicu koju sam u rerni postavila na prvi podeok. I na samo jedan minut uključila gornji grejač. Dobila sam lepo, hrskavo i toplo pecivo za doručak.

Prijatno!