Kuva i piše:

Ana Ćubela

Tvrdoglava sam kao mazga ponekad 🙂 .

Pre neki dan sam postavila recept za lepinje od heljde, ali sa psilijumom. I napisala da mogu i bez njega, ali da se doda soda bikarbona i limunov sok. I šta se desilo – neki ljudi probali i nisu baš uspeli. Neki nisu ni probali, ali su odmah “stručno” ocenili da je nemoguće da narastu bez psilijuma. Neću ih imenovati ovde, prepoznaće se sami 😉 .

Mada, možda proradi ona zla nota u meni pa ih tagujem na Fejsbuku uz ovaj recept 🙂 .

Za lepinje sa heljdom, bez psilijuma, vam je potrebno:

• čaša i po heljdinog brašna (pa još malo ako nije gusto dovoljno)
• pola čaše kisele vode
• 1 jaje
• pola kašičice sode bikarbone
• 3 kašičice limunovog soka
• ravna kašičica soli
• crni susam za posipanje (ili semenke po želji)

ps. ovog puta sam zaboravila da dodam ulje, vi možete, biće lepše

Prvo sam umešala brašno, so i sodu bikarbonu. Onda sam umutila jaje, dodala kiselu vodu, pa polako brašno. Na pola dodavanja brašna, dok je još lepo moglo da se muti sa stavila sok od limuna, pa nastavila sa brašnom.

Ovo je gustina koja vam treba:

Ako nije ovako gusto, dodajte još brašna. U suprotnom će vam se lepinje razliti i biti tanke. Ovako nekako:

Nisu one loše ni ovako tanke, ali je pitanje šta želite sa njima.

Kašikom ih prebacite na pek papir. Onda ih vlažnim rukama oblikujete tako da idu u visinu. Pospete nečim ako želite.

Stavite ih u zagrejanu rernu i pečete od 10 do 15 minuta na 220 stepeni. Probajte čačkalicom da li su gotove. Ako se ništa ne lepi za nju, mogu da se izvade.

SAVET: Pre nego što ih isečete, pustite da se prohlade. To je jako bitno. Ako su tople i zabijete nož u njih, slepićete testo i izgledaće kao da su žive unutra, iako nisu.

Nisu ispale lepe kao sa psilijumom, malo su pukle po površini, ali su savršeno narasle i mogle su da se koriste za sendviče.

Lepinje sa psilijumom:

Lepinje bez psilijuma:

Presek lepinja sa psilijumom:

Presek lepinja bez psilijuma:

Što volim kada sam u pravu! 😉

Prijatno!