Kuva i piše:

Jelena Cocco

Za početak, i za nas iz dijaspore, što zaboravismo maternji jezik, kako se kaže, pravilno fokača iz mesta Leće?

Od kad nam je u gostima bila @hronokuvarica i od kad smo pravile onu fokaču sa lukom (eno je na blogu), ovaj moj malo malo pa je traži da bude za dorućak. Nju i one Marijine somune.
A onda je poceo da trazi i ovu fokaču, što cekam da se javi neko pismen da je imenujemo.

I tako noćas, u sred pokazne vežbe “kako ne treba dimiti meso i raditi nesto drugo u isto vreme”, dok je iz kuhinje kuljao dim napolje, ja odlučih da cu da je napravim, pa il ona ili ja. Komšije nisu zvale vatrogasce, jer juče je bila trka formule jedan, pobedili su nasi (Ferari), pa je atmosfera opšte slavljenička. Možda su mislili da smo kasno roštiljali.
Nego, da se vratimo na fokaču.

Bas ova, dole u Lećeu, je omiljena street food zanimacija. A kako i ne bi. Nije suva kao sto obicne fokace mogu da budu, ima punjenje pa ti ne treba dopuna (ekonomski momenat je dole na jugu jako bitan), a sastojci su takvi da mirise cela kuca, pa taman nek komsijama podje voda na usta ( vragolanski momenat je takodje bitan).
A ide ovako nekako, preradjeno na hrono testo, ne i punjenje. Ono je baš, sto i rekli ovi moji, originale!

Uveče zamesiti : 100 gr integralnog ovsenog , 150 grama meke spelte, 250 gr integralnog ražanog brašna. U to dodati kašičicu soli, dobro promešati, dodati 350 ml kisele vode i 150 ml obične vode (samo zato sto mi je kisele ponestalo, moze sve ili jedna ili druga). I na kraju 2 kašike maslinovog ulja. Sve dobro umesati i ostaviti preko noći.

Takođe, uveče: iseći na tanka rebarca 500 gr luka (ja opet nisam imala sve od jedne vrste, pa sam mešala običan zlatni, crveni i ljutiku); u tiganj staviti 3 kašike maslinovog ulja i 3 inćuna. Mala digresija – nemoj fuj na incune, nemoj skupi su. Fuj moze samo onaj ko bas ne voli ukus, a da je probao dobre inćune, ne bilo kakve. Kad su dobri, stvarno su dobri i uopste nemaju taj gadan, riblji ukus. A oko skupoće, ja kako ovih meseci nemam baš nesto zavidan standard, lepo obavestavam sve one koji mi dolaze u goste da namesto cveća i vina donose takve gastronomske stvari. Dakle… način ima. Nego da se vratimo na incune…

Njih u to ulje , pa na vatru. Znate da su dobri kad pocnu sami da se tope u tom ulju a ne da ih lomite i sitnite varjacom. Dodajte mali prstohvat chilija, pa nek i to zamiriše (pazite na vatru, ne treba da vam pregori). U sve to stavite luk, i cim malo zacvrci, dodajte vode da se to lepo izdinsta. Posle dodajte i 10-ak ceri paradjza presečenin na pola (ili običan seckan na kockice, samo on vise pusti vodu pa uracunajte i taj faktor), dve kasike kapara (odsoljenih), 3 kasike crnih maslina na krupno secenih i jedan list lovora. Pa pustite da se lepo ukrčka dok ne ode sva voda. Na kraju dodajte origano. Onako, po ukusu. Ostavite da se ohladi dok testo ne bude spremno.

Ujutru dodajte 1 prašak za pecivo u testo i dobro izmešajte. Rernu uključite na 180 stepeni. U pleh stavite pek papir, dobro ga nauljite , uzmite polovinu testa i razvucite po plehu da bude 1 cm debljine i koji mmm manje. Pa rasporedite fil.

Onda… dobro nauljite ruke i uzimajte po kašiku preostalog testa, tanjite među dlanovima i ređate drugi sloj testa. Ovo je malo pacčvork rad, ali se posle sve lepo spoji.

Kad je gotovo, 40 minuta u rernu na 180 stepeni.

I to je to! Kod nas dopuna samo ovcije kiselo mleko. I malo dimljenh pilecih prsa.

Prijatno.

Pogledajte poslednji Pidžama party:

https://www.facebook.com/hronokuhinja/videos/411885309498060/