Canon 700 D

Kuva i piše:

Ana Ćubela

Ove naše hrono hlebove karakteriše nekoliko stvari. Njih ćete najčešće čuti od ljudi. Teški su, tamni, zasitni i po malo naporni.

Naporni su ne zbog same tehnike pravljenja, jer se mnogo lakše i brže pripremaju nego klasični, oni sa belim brašnom i kvascem, već zbog toga što nikad ne znate kakvo ćete brašno izvući na lutriji. Čim je malo krupnije mleveno, sve može brzo da ode dođavola.

Tamni su, jer su od integralno brašna. Nekome to smeta, jer je navikao na belu boju, ali je to stvar navike i brzo se stav promeni.

Zasitni definitivno jesu. Nikada nećete od domaćeg integralnog hleba brzo ogladneti kao od belog. niti ćete imati poriv da pojedete veći deo vekne.

I teški su. Ne samo po ukusu, neki imaju baš jak, već i bukvalno. Jedno parče integralnog hleba, još ako ima semenke, može da teži dva ili tri puta više od belog hleba. Posebno od onog u rafovima marketa koji u sebi imaju toliko adtitiva da im oblak nije ravan.

Na težinu hleba najviše utiče ono što se u hleb stavlja, logično, jelte?

Svi hlebovi koji u sebi imaju ražano ili heljdino brašno teže više od ostalih jer ova dva brašna upijaju jako puno vode. A ne možete da stavite malo vode pa da rešite problem jer onda ni na šta neće ličiti. Gustina smese određuje koliko će hleb biti kompaktan i lep kada se ispeče. Kod nekih brašna premalo vode znači da ćete dobiti jednu tamnu, mrvljivu ciglu.

Najlepši su hlebovi sa pšeničnim integralnim brašnom i speltinim. Nije ni čudo što se ta dva brašna najviše eksploatišu. Ali kako imaju viši glikemijski indeks, posebno pšenično, nije pametno koristiti ih baš svaki dan u velikoj količini. Spelta može i češće, GI je nešto manji, a za gluten ove žitarice kažu da je i rastvorljiviji pa ga lakše podnosimo.

Ovseno brašno pojedini nutricionisti smatraju najzdravijim jer ima niži GI od ostalih brašna, a sam ovas ima sastojke koji su jako zdravi. Ovo brašno je najčešće preporučeno dijabetičarima, ali se sa njim najteže radi. Ovas nema gluten, teško se spaja i suši peciva. Ali baš ta osobina ovsa može da pomogne da se dobije lakši hleb. Jer, što se testo više suši, to je i lakše. Ne samo za nošenje, već i za varenje 😉 .

Samo treba napraviti pravu razmeru. Zato je dobro ovas dodavati u smesu sa ražanim i heljdinim brašnom jer je njihova čista suprostnost. Ražanom i heljdinom brašnu za povezivanje još može da pomogne psilijum ili belance.

Ovas se takođe dobro slaže i sa speltom. Ona ima malo viši GI, ovas niži. A oba brašna zajedno daju jedan fini i lagan hleb.

Lagan hrono hleb

Da bi hrono hleb ispao kako treba, smesu brašna i vode treba da ostavite da se fermentiše, što duže možete. Kod mene u stanu najčešće stoji između 12 i 15 sati. Držim je na sobnoj temperaturi sve dok ne dođu letnje vreline.

• 150 gr speltinog integralnog brašna
• 50 gr ovsenog integralnog brašna
• Prstohvat ili dva morske soli
• 1 kašika maslinovog ulja + za premazivanje
• 2 kašičice praška za pecivo
• 150 ml mlake vode
• Semenke za posipanje

U činiji pomešajte brašna, maslinovo ulje i vodu. Poklopite činiju i stavite smesu da se fermentiše.

Nakog tog perioda u smesu dodajte so i prašak za pecivo. Dodajte po malo sve vreme mešajući. Najčešće za to koristim one nastavke za testo koje ima svaki mikser.

Dok to radite zagrejte rernu ali ne previše.

U pleh stavite pek papir, izručite smesu, pa je onda formirajte mokrim rukama u disk. Napravite što tanju veknu, možda dva prsta visine, ne više.

Što su ovi naši hlebovi tanji bolje će se, a i brže ispeći.

Zatim površinu hleba namažite sa malo maslinovog ulja pa pospite semenkama po želji. Ja sam već imala samlevene semenke suncokreta, lana i susama. Ne skroz, već sa krupnijim delovima. Utapkajte ih u površinu hleba da ne bi spale po pečenju.

Pecite od 20 do 30 minuta na srednje niskoj temperaturi. Moja rerna je slaba i haotična pa sam ja pekla na 210 do 215 stepeni. Ako je vaša rerna dobra i normalno jaka možete i na 200.

Ako je temperatura prejaka hleb može previše da ispuca kada krene naglo da raste, ali tako može i brzi da se napravi tvrđa korica pa da sredina hleba ostane vlažnija nego što treba.

Naravno, pre vađenja hleba iz rerne proverite čačkalicom da li je gotov. Kada čačkalicu izvučete iz hleba, za nju ništa ne treba da se lepi.

Ostavite ga da se malo prohladi, ovom hlebu neće trebati mnogo. I secite. Ukoliko možete da isečete tanke kriške a da hleb unutra nije vlažan, imate pun pogodak.

Ukoliko hleb iz bilo kojeg razloga ostane vlažan unutra, tostirajte ga pre upotrebe. Možete u klasičnom tosteru, a možete i u suvom tiganju.

Ovaj hleb nije bio vlažan i zaista je bio lagan. Tri parčeta koja sam isekla prvog jutra su imala samo 62 grama. Toliko obično teži jedno parče malo težeg hrono hleba.

I dobro se sekao uprkos ovsenom brašnu od kojeg se sve mrvi. Čak i sledeći dan.

Drugi dan

Jeste hleb bio suvlji nego prvi dan, ali je i dalje bio više nego upotrebljiv.

Prijatno!