Canon 700 D

Kuva i piše:

Ana Ćubela

Od kako sam počela da se hranim prema osnovnim principima hrono ishrane svašta sam probala i pravila od žitarica, mekinja, integralnog brašna…. I često smo se takmičili i pravili rang liste najukusnijih stvari. I često bih tada čula “A, griz od prosa je najbolji”. I do sada nisam uspevala da ga nađem. Ne znam zašto, ali ga radnje zadrve hrane retko imaju.

Pa mi je samim tim bio još egzotičniji. Čim nešto ne možete da imate, odmah vam bolje zvuči.

I tako, posle dve i po godine na hrono, naletim na griz. I kupim ga, naravno.

Napravila sam ga kao i svaki drugi griz ili kačamak:

• 4 decilitra obične vode
• prstohvat morske soli
• griza dok se ne zgusne

Kad voda počne da vri, smanjite temperaturu i sve vreme mešajući dodajete griz. Kada se dovoljno zgusne, ali ne previše, prestanete da dodajete, ali nastavite da mešate na još nižoj temperaturi. Pustite ga da se malo ukrčka, pa sklonite sa ringle i prebacite u činiju. I dalje dodajete šta želite. Možete slaninu, suhomesnato, kiselo mleko, semenke….šta želite. Ja sam se odlučila za finu kuglu kajmaka.

I znate šta – nisam ništa propustila. Ako naletite na griz, probajte ga. Nema razloga da ga baš jurite. Celo kuvano zrno prosa je i dalje nepobedivo, ubedljivo najuksnije.