Kuva i piše:

Ana Ćubela

Mislim da bih sremuš mogla u sve da stavljam. Htela sam i da ga zasadim na terasi, pošto je u pitanju samonikla biljka koja sigurno lako uspeva, ali su te godine stigle vesti iz Bosne da se nekoliko ljudi otrovalo lažnim sremušem, odnosno mrazovcem. I to dvoje fatalno. Pa sam odustala 🙂 .

Ovih dana sam malo obnovila literaturu o ovim biljkama, pa sam shvatila da sremuš nije moguće uzgajati na terasi. Uspeva samo u prirodi. I postoje velike razlike između pravog i “lažnog” sremuša.

Mrazovac je jedna od najotrovnijih zeljastih biljaka i može imati i smrtonosan efekat na čoveka. Najveća sličnost sa sremušem je u listovima, pa verovatno najčešće nasednu onih koji ga beru u prirodi. I to oni koji se baš i ne razumeju u ovu biljku. Slične su im i lukovice, ali su im, na primer, cvetovi potpuno različiti, sremuš ima cvet bele boje, a mrazovac ljubičaste. Rastu takođe na različitim staništima. Sremuš najčešće raste u vlažnim šumama, dok mrazovac raste na livadi. Međutim, najveću razliku predstavlja miris.

Ako protrljate listove i oni ne mirišu na beli luk, odložite biljku i polako se udaljite 😉 . Nije sremuš, već mrazovac.

Sremuš

Medveđi luk (Allium ursinum), odnosno sremuš, ima predivan, ali ne prejak, miris belog luka. Smatra se da utiče na podmlađivanje (žene, bacite se na ovu biljku), ali i na mnoge druge stvari. Dobar je antioksidans, bogat vitaminom C i alinom (koji se pretvara u alicin, odnosno u najlekovitiji sastojak belog luka).

Ovih dana ga trpam u salate, ali sam sad odlučila i da ga probam u kiflicama.

Ali me je brašno malo namučilo, jer sam kupila neko krupno mleveno ražano, pa do poslednjeg trenutka nisam bila sigurna kako će ispasti.

Kiflice sa sirom i sremušem

Pomešala sam brašno sa praškom za pecivo, malo soli i vode. Umesila loptu i ostavila je da stoji dok nisam spremila fil.

Fil sam napravila od sitnog sira, onog blagog, dodala malko soli i naseckan sremuš.

Loptu sam razvila u krug i podelila je na osam delova.

Pre nego što sam stavila fil, svaki trougao sam dodatno rastanjila oklagijom.

Umotala sam kiflice, premazala ih žumancetom (oni koji su u restrikciji mogu da preskoče žumance i samo naulje kiflice), a onda posula crnim susamom.

U međuvremenu sam zagrejala rernu na 220 stepeni, stavila pek papir na pleh, kiflice na papir i na pečenje. Bile su gotove za desetak minuta.

I bile su odlične. Pobedila sam bangavo ražano brašno!

A tačan recept, pa možete da pretpostavite, čuveno čudo od testa:

• 200 grama brašna (ja sam mešala speltino integralno i ražano)
• pola kesice praška za pecivo
• ravna kašičica soli
• 125 militara vode

Pogledajte šta sam još pravila sa ovim testom:

ČUDO OD TESTA: PICA SA SPELTINIM BRAŠNOM

INTEGRALNE KIFLE SA SUSAMOM

PUNJENE KORPICE

Prijatno!