Kuva i piše:

Ana Anufrijev

Ja nisam neki fan amarantha. Naprotiv. Smeta mi njegov peskast ukus i kuvanje u kome se nikada ne skuva, a zrno malo da ne može biti manje.

U kući ga jede samo moje najmadje dete, ali čak ni on koji je do skoro bio beba nije oduševljen.

A onda mi je sinula ideja – a da ode amaranth u lebac. I tako je eksperiment počeo. Samlela sam 150 grama amarantha, dodala 200 grama pšeničnog integralnog, 300 g ražanog brašna, po dve kašike mlevenog lana, suncokreta u golice. U brašna sam sipala 3 kašike maslinovog ulja i 1/2 kesice suvog kvasca. Znam, sad ćete reći to nije hrono hleb, ali živelo tostiranje, jer ja nisam imala baš toliko hrabrosti da eksperiment okončam beskvasnim hlebom. Elem, u brašno sam sipala onoliko tople vode da dobijem lepu strukturu koja se minimalno lepila po ivicama. Pokrila sam krpom i ostavila…

Testo je raslo sporo – prvo zbog ražanog brašna, a onda i zbog male količine kvasca. Kada se urupičilo, doradila sam ga na površini, rastanjila i uvila u jufku koju sam prebacila u podmazan kapup za hleb. I tako dva puta, jer je masa bila više nego dovoljna za dva hleba. Semenke, narastanje u plehu i topla rerna… Bio je gotov za 40-tak minuta.

Eksperiment je uspeo!!! Amaranth može u hleb, a u međuvremenu sam napravila i beskvasni, ali o tome nekom drugom prilikom