Kuva i piše:

Ana Ćubela

Kako ozbiljno gazimo jul, tako mi stiže sve više pitanja kako se hraniti na moru. Pa sam obećala da ću napisati nekoliko redova i na tu temu.

Odmor služi za odmor, pa ne bi ni trebalo da se mnogo opeterećujete sa hranom, ali opet ne bi trebalo ni odbacite sve zdrave navike. Gde god da odete, sigurno ćete moći da nađete tri pristojna obroka. Da li će za večeru biti belo meso ili ne, uopšte nije važno. Bitno je da se ne bacite na slatkiše, paste, pice…..

Jedino na šta ne možete da računate na odmoru su kvalitetna integralna peciva. I zato sam ja prošle godine nosila svoj hleb. Znala sam da će biti onih koji će mi se smejati, ali na kraju su ga i moji prijatelji jeli. Ispekla sam dva Nanina hleba, spakovala ih u krpe pa u kese i držala u frižideru. Gde god da odete – u hotel, apartman, nečiju kuću – svuda ćete imati i frižider na raspolaganju, pa to i iskoristite. Ovaj drugi hleb je izdržao do poslednjeg 12. dana. S obzirom na to da je bio u frižideru nije stigao da se osuši ili ubuđa. Nije bio svež kao prvog dana, ali je jako malo promenio ukus.

Kako sam bila na Adi Bojani, nisam mogla mnogo da biram u prodavnici, ko je bio tamo zna o čemu pričam, pa smo neke stvari doneli: domaću pršutu, proso, heljdu, livanjski sir….Jaja, povrće, fetu i slično sam tamo kupovala. Bilo mi je bitno da pokrijem doručak, za ručak i večeru sam imala nekoliko odličnih restorana. Satnicu sam strogo poštovala baš zbog toga što sam na moru. Tamo nema obaveza i sve mogu da planiram kako ja hoću 😉 . Već sam navikla organizam da jede u određeno vreme i samo sam nastavila tim ritmom, bez ikakve presije. I ostalima oko mene je taj ritam odgovarao. Taman bi se sklonili sa plaže po najvećem suncu.

U kućici koja se nalazila na Bojani svi smo delili kuhinju koja je smeštena na tremu koji izlazi na vodu. I tako sam se jedno jutro sudarila sa devojkom koja je tek stigla i iz kese vadila tanak braon hleb sa semenkama. Samo smo se pogledale i vrisnule od smeha. Hrono? Da.

Marija sa njenim tanjirom ujutru

Nekako mi je bilo lakše, nisam bila jedina luda.

Jutro sam kao i svako počinjala sa toplom limunadom. I ništa od ovoga nisam radila zato što moram, već zato što mi je tako prijalo. A kada ću radim ono što hoću i kako hoću ako ne na odmoru.

Kako sam doručak pokrila po svom ukusu, ostatak obroka mi je bio isti kao i svake godine na Adi Bojani: riba, riblja čorba, lignje. Presekla bih sa nekim mesom i salatom. Slatko nisam jela, čini mi se, osim par puta lubenicu. Tamo baš i nisu poznati po kolačima pa mi nisu ni pali na pamet.

Ako ste u hotelu, na raspolaganju ćete uvek imati neko kuvano jelo bez ugljenih hidrata, posebno u ovim letnjim varijantama se nude musake sa povrćem i mesom. E sad, da li će biti za ručak ili večeru, kao što napisah, apsolutno nije bitno. Niste roboti, uživajte u jelu i odmoru. I nemojte jesti pastu za večeru 😉 .