Kuva i piše:

Jasna Veljanović

Nedavno sam prvi put kupila integralno pirinčano brašno i oduševilo me je. Nije puderasto pod prstima poput drugog integralnog brašna, već je baš oštro, i čini mi se da se pecivo od njega samog ne bi nikad sjedinilo. Ali, za neku mešavinu u kojoj bi bilo zastupljeno u manjoj meri, radi kontrasta i da da oštrinu – idealno. Moj cilj je bio da pecivo bude sa spoljašnje strane čvrsto i grubo, a iznutra meko, ali suvo. Mislim da sam to u potpunosti postigla.

Naravno, pirinčano brašno se ne koristi u restrikciji, pa pokušajte da ga zamenite nekim drugim ako ste tek na početku hrono ishrane.

Za 8 kajzerica veličine šake potrebno je:

• 500 grama integralnog brašna (150 gr. pirinčanog plus za posipanje, 200 gr. speltinog i 150 gr. ražanog),
• kašičica soli,
• pola praška za pecivo,
• kašičica sode bikarbone,
• malo naceđenog limuna,
• 3 kašike maslinovog ulja,
• 300 mililitara hladne vode

Svedinite sve suve sastojke, a zatim dodajte vlažne. Dovršite sjedinjavanje rukama u posudi. Testo nije potrebno mesiti, ali njegova gustina neće dozvoljavati da se umeša spatulom.

Kada završite  na radnoj površini će vam, osim vangle u kojoj ste umesili testo, biće vam potrebna još dva tanjira, jedan sa vodom, a drugi sa pirinčanim brašnom, kao i pripremljen pleh obložen pek papirom.

Rukom formirajte jufku, a zatim je zagladite sa malo vode. Od izgleda jufke zavisiće i izgled gotove kajzerice, zato se potrudite da jufkica bude što oblija.
Zaglađenu jufku uvaljajte u pirinčano brašno.

Ostavite ih petnaestak minuta da odmore, a zatim pecite u zagrejanoj rerni na 225°C 20 minuta.

Pripremite sebi pravi imperatorski doručak od prirodnih sastojaka, kao 19. veku, u doba kajzera Franca Jozefa I od Austrije u čiju čast su i dobile ime (a neki njihovo orkriće pripisuju i ranijim vekovima).

U mom slučaju to su domaća pileća prsa, kiselo mleko, kastavac, paradajz i peršun. Prijatno!