Kuva i piše:

Jelena Cocco

Kod nas pada kisa već danima. Stane na sat, dva, pola dana, i onda opet. Kao da živim u monsunskoj regiji, a ne u Monci.

I kad je već vreme monsuna, vlage, kišobrana i mokrih nogu, onda barem da se fino jede. A mislima da se ide u južnu Indiju, gde nisam bila, a volela bih. Ako ništa drugo, onda zbog hrane i začina.

Doza je južnoindijski specijalitet. Jede se za doručak (mada sam ga jela i preko dana u vreme ručka, i uveče, uvek dobro dođe). Vegetarijanski je obrok, od vrlo jednostavnih sastojaka, ali bogat začinima.

I ako se samostalno jede veganski je obrok, i može i u vreme posta, ali pošto je poprilično začinjen, pa i ljutim, ja sam uz to dodala i jogurt (kiselo mleko), koji se inace često sluzi uz dozu.

Elem… tradicionalno se pravi od sočiva i pirinča, sa punjenjem od krompira i luka. Ja sam htela hrono varijantu, pa sam sočivo i pirinač zamenila leblebijama. Istina je da originalni sastojci dozvoljavaju da se palačinka ispeče potpuno tanko i da bude super hrskava, ali uz malo strpljenja i ova od leblebije je sasvim solidna, malo punačkija doduše, zamena.

Doze ima vise vrsta, ali se ja toliko malo razumem u indijsku kuhinju da nisam u stanju da pohvatam. Koliko sam razumela, u odnosu na to koje sočivo se koristi, doza menja ime, od regiona do regiona. Meni, amateru u njihovoj kuhinji, je potpuno svejedno. A i onako im je sve ukusno.

Dakle, restriktivna hrono doza:

• 100 gr kuvanih leblebija
• 2 dcl vruće vode
• 100 gr brašna od leblebija
• Prstohvat soli, posle fermentacije

Sve ovo u blender dok ne dobijete glatku masu za palačinke. Onda se prebaci u posudu sa poklopcem u kojoj ce da fermentiše (ako ikako možete da zagrejete posudu, probajte, ja to radim sa vrelom vodom pre nego što ubacim testo u nju) i ostavi preko noći.

Da li želite da dobijate notifikacije sa bloga “Hrono kuhinja”?

Ujutru se peče slično kao i obična palačinka, samo bi valjalo imati što veći tiganj (ali baš veliki) i razlivati onom donjom stranom kutlače, metalne, jer tako to rade iskusni. Ako nemate ništa od toga (kao ja, na primer, jer jedenje doze nikako nije iskustvo u pravljenju iste), i običan tiganj za palačinke i klasično razlivanje testa će biti i više nego dovoljno. Tiganj pre svake palačinke premažite uljem ili puterom (gi, ako ćemo bas precizno) i izlijte što tanju palačinku. Peče se samo sa jedne strane. Dok ne bude skroz onako hrskava. Onda se urola na prazno u tubu da bi se posle cepkala i umakala u punjenje i jogurt.

Punjenje se pravi od krompira i luka, sa začinima. U našoj varijanti – leblebije, praziluk i malo blitve (ili spanaća). Izdinsta se praziluk (jedan srednji), doda u to jedna kutlača izgnječene kuvane leblebije. Onda dolaze začini – malo soli, kurkuma, cimet, korijander u zrnu, beli luk, kari mešavinu ako hoćete – šta volite. Ja sam dodala i cajun mix, poprilično ljut. Kad se začini malo izmešaju sa leblebijama i prazilukom, doda se blitva sečena na trakice, ili spanać. A možete i drugo povrće, bitno je da u osnovi imate luk i leblebije (zamena za tradicionalni krompir).

I to je to – ostaje samo da cepkate dozu, kombinujete sa punjenjem i mljackate. U mom slučaju i da gasite ljuto jogurtom (kiselim mlekom)! E da, obavezno se jede prstima. Nikako drugačije! Prijatno!

PORUČITE KUVAR POSNA HRONO KUHINJA

Neka od jela spremljena za kuvar “posna hrono kuhinja”