Ovog puta sam ih jela sa humusom. Pravila pre neki dan pa ostalo.

I mislim da je ovo dobitna kombinacija.

Ali sam ovog puta probala još nešto. Kupila sam celerove štapiće (takozvani engleski), sad ih ima u svakom većem Maksiju. Nisu skupi, a jako su zdravi. I savršeno idu uz humus. Sveži, hrskavi, a namaz kremast.

Za razliku od našeg, domaćeg korena celera, ove štapiće možete i termički da obrađujete kada spremate supe, potaže, gulaše….

Za humus vam je potrebno:

Leblebije možete da kupite sirove ili već termički obrađene. Ako kupujete sirove onda ih dobro operite i potopite u šerpu punu vode. Ostavite ih preko noći. Ujutru vodu promenite i kuvajte ih oko sat vremena. Kad omekšaju, ocedite ih i stavite u blender. Sameljite ih u pastu pa dodajte beli luk, maslinovo ulje, sok od limuna, so i tahini. Ove sastojke treba dodavati po ukusu. Ako do sad niste pravili humus, stavite prvo manje, sve donro izmiksujte pa probajte. Ako vam fali nešto, dodajte još, pa ponovo  izblendirajte. Na ovu količinu leblebija ja stavim dva čena belog luka, 3 kašike maslinovog ulja, ravnu kašičicu soli, sok od 1 limuna i jednu punu kašiku tahinija (susam paste).

Ako vam smesa nije dovoljno svilenkasta, dok je blendirate možete da dodate i malo hladne vode.

Kada pastu pospete u činiju, preko njene površine pospite tucanu i mlevenu papriku i sve zalijte sa još malo maslinovog ulja.

Humus je jako praktičan za nošenje, ukoliko morate da doručkujete na poslu. Samo ga spakujete u teglicu pa u tašnu.

Prijatno!

A ako vas zanima sastav hrono pločica, izvolite: