Kuva i piše:

Jovana Milovanović

Paradajz, koliko god ga imate i uz pesmu i pravljenje haosa unaokolo, raspoloženo operete, oljuštite i izblendirate (ili sameljete u mašini za mlevenje, ko šta ima…) sa mnoooogo svežeg peršuna i bosiljka (ja sa sve semenkama, kome smeta neka ih vadi) sipate u oooooogromnu, široku a plitku šerpu i , prvo na laganoj temperaturi zagrejati, a onda na srednjoj pustiti da provri te nastaviti sa mešanjem na laganoj vatri nekih sat vremena.

Pred kraj dodati soli po ukusu. Ovaj paradajz je sam po sebi toliko sladak da i kad ne bi pravila hrono ne bi bilo potrebe da dodajem šećer. Vreo sok sipati u, u rerni zagrejane, flaše. Poklapati ih i odmah zavijati u papir…novine…šta imate.Flaše ostaju spakovane i uvijene do otvaranja. Nakon otvaranja idu u frižider.

Garantujem za održivost ovako napravljenog i flaširanog soka. Ne znam koliko je bilo paradajza,koliko je otpalo i koliko ostalo ali je ispalo 12 flaša i uskoro će se praviti još i hrono i ne hrono (jer će moja mama praviti jedan deo i sa šargarepom, pa ako imate nehrono dečicu napravite deo za njih ovako. U šerpu se zajedno sa paradajzom ubaci i izblendirana šargarepa u odnosu otprilike 1:5 čisto mu da dodatnu slatkoću).

I da, ovaj paradajz je stvarno ovako crven da ne bude ponovo pravdanja oko photoshop-ova i ostalih ”mućki”…e, pa, drugari toliko od mene za ovu zimu što se zimnice tiče. Od koga je i ovo je mnogo :D…drugo ništa i ne pravim osim pindjura za koji ste recept već dobili. U sve ostalo idu vinobrani,konzervansi,esencije itd a ni kod hrono mene ni kod mojih nehrono roditelja u kući se to ne jede. Jedino ako nećete ovaj pekmez od vinogradarskih breskvi? A UUUUUPS! On nije hrono hihihihi, aj i to ću da ”prehronujem” sledeće godine …šalim se! Imam još nešto za vas. Evo! Za nekih mesec dana zajedno slažemo, solimo, natačemo, pretačemo i kiselimo kupus! Može? :*