Kuva i piše:

Jelena Cocco

Buongiorno. Pardon, Zǎoshang hǎo!
Ja danas doručkujem u Kini, vi kako vam volja. Palačinke njihove sam već pravila, sad su na red došli ravioli jer mi je juče ostalo smese od ćufti. Da li ih je Marko Polo doneo ovamo, ili njima tamo, nije utvrđeno; svaka strana tvrdi pazar. Mada, nešto mi govori da su nas ipak Kinezi preteklli.

Dakle, danas kineske raviole, ili, Shui Jiao, ili Guo Tie, ili Har Gow, ili, Chaozou Fun Guo, ili, Shao Mai, ili, Xiao Long Bao, ili, Wu Gok (od milošte, hipik iz Hong Konga), ili, Won Ton, ili, Haam Sui Gok, ili Tang Yuan, ako baš volite slatko. A da, ako vam je ovo malo, može i Jiaozi, ili pak ako skoknete do Japana onda Gyoza, ili do Koreje – Gyoja (Kyoja). Preznojih se dok sam napisala. Imena im variraju usled brašna od koga se pravi testo (pšenica ili pirinač), od toga čime ih punite (pile, svinjče, gamborče, pečurke, ili mix, a onda i slatko), od toga da li su otvoreni ili zatvoreni i kog su oblika, te na koncu, kako su kuvani – na pari, u vodi, na ulju+pari, itd.

Ja danas pravim Jiaozi, koje sam upoznala kao Gyoze , a detaljno konzumirala kao Chinese potsticker dumplings.

Za one koji žele recept, može – ali prvo da brzo 3 puta izgovorite sva gore navedena imena. I to pravilno akcentovano.

Šalim se, naravno,… ako niste odustali kod Shao Mai, najmanje što vam sleduje je recept. I to hrono (a može li drugačije).
Testo sam pravila od 140 gr meke spelte, plus za mešanje i razvlačenje, (dakle, ako ste u #restrikcija režimu, nemojte baš na početku i prečesto ovaj recept) i 75 ml vrlo vruće vode. Izmeriti brašno i vodu polako dodavati dok se ne dobije kompaktno, glatko testo. Ako deluje mnogo suvo, dodajte još malo vode. I da, Kinezi ovo testo mešaju štapićima, ali može i metod špatula+ruka. Zatim sve to prebaciti na pobrašnjenu površinu i mesiti oko 10 minuta. Ja sam ovako testo ostavila da prenoći umotano u foliju , a dovoljno je i pola sata.

Da li želite da dobijate notifikacije sa bloga “Hrono kuhinja”?

Onda testo razvaljati u valjak, iseći na 16 jednakih delova i praviti valjčiće. Te valjčiće valja oklagijom razvući na krugove od cirka 9 cm prečnika. Nakon toga se filuju i zatvaraju slično kao naši indijanci, ali tako da stomak raviola bude na dnu, a spajanje na vrhu. Savet je da testo, bilo za razvlačenje ili već napunjeno bude pokriveno vlažnom krpom dok se ostali rade i ne odu na šporet.

Fil je pravljen od ostataka smese za pileće ćufte – belo meso samleveno sa lukom, belim lukom, vlašcem i malo cajun začina. Pa sam na to dodala i malo sveže narendanog đjumbira, sitno seckani struk mladog luka i kašiku susamovog ulja. A da… Kinezi u punjenje neretko stavljaju i svinjsko meso, jer ono daje sočnost punjenju, tako da sam dodala i dva režnja sitno seckane slanine, blago propžene. Treba vam oko 175 gr punjenja za ovih 16 raviola.

Kako to ponekad rade u Kini

Tako napravljene raviole staviti u non-stick tiganj koji je premazan sa jednom kašikom ulja, pa staviti na jaku vatru koju valja smanjiti čim se tiganj dobro ugreje. Poklopiti poklopcem i ostaviti 2 min da donja strana raviola dobije zlatnu boju. Na to dodati 75 ml vode, poklopiti, pa ostaviti 12 min da se kuva. Na pola kuvanja proveriti da li treba dodati još malo vode, i završiti kuvanje. Dobićete divne meke raviole skuvane na pari, sa hrskavim dnom. Ako baš hoćete, možete i samo da ih barite, ali ovako su neuporedivo ukusniji.

Oni se, bezpogovorno, umaču u sos, u našoj varijanti – 2 kašike maslinovog ulja, 1 susamovog, 1 kašika limunovog soka, soli po ukusu, crnog susama, sitno seckane ljute papričice ko voli, i rendanog belog luka u zavisnosti da li se viđate sa okolinom taj dan.

I to je to! Čini se komplikovano, ali verujte, teže je za izgovoriti sve njihove nazive no napraviti ih.

Prijatno! Pardon, Hǎo wèikǒu!