Kuva i piše:

Ana Ćubela

Ovaj vikend je bio zanimljiv.
Kako Novosađani stalno kritikuju da ne mogu da nađu kuvar “Hrono kuhinja”, odlučili smo da napravimo malu promociju najnovijeg izdanja. I da najavimo da će kuvar ubuduće moći da se kupi ne samo u knjižarama Vulkana već i u prodavnicama zdrave hrane “Čardak”. To je ionako mesto gde poklonici hrono ishrane najrađe svraćaju.

A da ne govorim o tome što sam vlasnika upoznala baš preko ishrane i što se svi već godinu dana pomažemo i uzajamno bodrimo. Kako u privatnom, tako i poslovnom životu. Čudna smo mi zajednica, volimo da se držimo zajedno 🙂 .
Na promociju sam, iako sam sama odabrala vreme, naravno zakasnila. Nisam ponosna zbog toga, ali sam već ujutru “videla” šta će se desiti. Ne samo što se beogradska ekipa nije okupila na vreme, već smo pogrešnim putem krenuli za Novi Sad (čitaj: žene u kolima se zapričale).
Kada samo stigli do Novog Sada umesto da uđemo u grad i krenemo prema centru, mi smo izašli iz grada (čitaj: promašili skretanje). Ali uz dva prekršaja (nadam se da niko ko radi u policiji ne čita ovo), stigli smo na cilj.

Čardak postoji na dve lokacije, u Bulevaru oslobođenja i u Bulevaru Cara Lazara. Mi smo ovog puta išli do Futoške pijace.
Ljudi su, naravno, bili tu. I onda je nastao haos! Neko bi rekao da ću biti pametnija posle Delikatesnog ponedeljka, na kojem da spremala hranu za 200 ljudi, i bolje se pripremiti. Ali ne, ja nekad volim da dva puta lupim glavom o zid 😉 .

Kako ovo nije bila klasična promocija, već je zamišljeno kao malo veće druženje tokom celog dana, nismo detaljno isplanirali sve. Trebalo je da stignemo pre dva, ostavimo knjige, sačekamo ljude i malo proćaskamo. Nismo se dogovorili ko će šta da radi, gde ćemo da budemo – napolju ili unutra, i kako ljudi nisu bili sigurni šta je plan, odjednom je i u radnji i ispred nje nastala gužva 🙂 .

Na svu sreću za 15 minuta samo se malo pribrali, moja mama je uskočila u akciju i sve se, nadam se, dobro završilo do kraja. Meni je ceo dan proleteo kao u magli, kao neka vrsta sna.

Na ulici smo ostali sve dok sunce nije počelo da se povlači iza oblaka, pa smo počeli da se smrzavamo. A onda smo nastavili dalje. Kao što rekoh, mi volimo da se držimo zajedno, pa smo odlučili da napravimo drženje na što više mesta. Sledeća stanica je bio Fresh food caffe. To je jedno od retkih mesta gde možete da kupite hrono peciva i hrono poslastice koje su pravljene baš kao kod kuće. Samo sa dozvoljenim sastojcima i bez aditiva. Hrono liniju su uveli pre, otprilike, godinu dana. Imaju dva lokala, jedan je u ulici Novosadskog sajma 27,  a drugi u Radničkoj 21.

Plan je u početku delovao realan. Manji broj ljudi je krenuo od Čardaka do Fresh food caffe-a. Znali smo da će doći još ljudi koji nisu stigli na okupljanje u 14 sati, ali nisamo znali koliko.

Pošto se kafić u roku od 15 minuta prepunio, bili smo prinuđeni da spakujemo svoje poslastice koje smo dobili i pređemo u veći prostor. Pa smo se kao mala ekskurzija opet selili. Eto zašto sam ovaj jednodnevni skup nazvala karavan. Samo nam to ime pristaje!

I skupljanje je potrajalo, jer su ljudi stalno dolazili.

Neki su se čak sakrili u druge delove kafea jer nisu želeli da nas prekidaju. Ni to okupljanje nisam zamislila kao zvanično sa govorancijom. Pa je nas nekoliko koji smo dugo na ovoj ishrani ispričalo svoja iskustva. Iako je poznajem duže vreme, bilo mi je lepo da ponovo čujem natalijinu priču i kako je smršala 25 kilograma.

“Glavni okidač je bila vaga koja je pokazala da imam 100 kilograma. Kada sam ugledala tu brojku, nije mi bilo dobro. U trenutku sam shvatila nešto moram da uradim povodom toga. Tako sam rešila da krenem u svoju hrono avanturu i to 26. aprila 2014”, kaže Natalija.

Za hrono je čula od mame i imala je milion izgovora zašto ona to ne treba da proba. A onda je brojka na vagi uradila svoje. Za razliku od mnogih ljudi, njoj mršavljenje sporo krenulo, ali nije odustajala.

Sada zna zašto.

A na samom kraju večeri okupila se stara dobra hrono ekipa.

Šta da kažem, osim da smo se vratili kući u dva ujutru 😉 .

I, naravno, hvala “Ekovitalu” na poklonima koje je dao svima koji su kupili kuvar.