Kuva i piše:

Aleksandar Vasović

Похмель je ruska reč za mamurluk, što je pojava koja se doživljava naučno u tom delu planete gde se ozbiljno šljema.

Da se mamurluk u ex-SSSR svetu ozbiljno shvata, a verujte mi, porazan je nakon kombinacije od 500g votke Crni panter ili Divlja patka (za nevolju pogone tenkovske motore), 300g gruzinskog konjaka i nemampojmaštasamšljemojoš, govori činjenica da su u opštoj upotrebi tri supe za lečenje istog – šči, rasoljnik i soljanka (nikako soljarka – to je frakcija dizel goriva – da vam se ne smeju k’o meni kad sam svojevremeno u kafani tražio tanjir dizela).

Postoji i četvrta polutajna supa-čorba i nju zovu похмельный суп iliti supa za mamurluk.

To nije recept koji se nalazi u knjigama, nego ga s kolena na koleno prenose ozbiljni pijanci, oni čiji najbolji drug radi na vikend odeljenju toksikologije, sve porodični ljudi i trudbenici. Meni je znanje preneo Miša Vsevolodovič Štajn, penzionisani podoficir Rečne flote Sovjetske mornarice koji je u pauzama izmedju delirijuma bio pazikuća moje zgrade u Kijevu.

Sve se sprema u jednom loncu od na primer tri litre. Na ulju se proprži sitno seckana glavica crnog luka koliko da ustakli, pa se dodaju tri-četiri izgnjavljena čena belog luka i čim on zamiriše dodaju se tri velike kašike paste od paradajza. Sve se lepo prodinsta jer ništa gore od paste od paradajza kad dodje živa pa posle provrišti.

U ovoj fazi, onaj ko se ne boji metne i malo šećera, kašičicu jednu, koliko da se utuši kiselost paradajza i da se sve lepše karamelizuje.
Kad je to gotovo, doda se na trećinu posude nepranog kupusa ribanca koga prethodno dodatno usitnimo, potom pet-šest oljuštenih pa iseckanih osrednjih kiselih krastavaca, ako ima – i jedna šaka suvih pečuraka, dve-tri velike kašike pirinča ili kuvane pšenice ili ječmene krupe i nalije se na pola bujonom ili vodom u kojoj smo razmutili kockicu supice (bujon je naravno bolji) i ostavi se da vri otprilike dok kupus ne bude lepo mekan.

Naravno da se metne i malo najkvirca i po ukusu bibera u zrnu, a u Odesi i u Hersonu i po Besarabiji i Bukovini stave i kima i majorana ali baš malo, na vr’ noža.

Kad je kupus skuvan, doda se sitno seckana kuvana govedina i/ili suve kobasice ili viršle (najbolje zanatske) i/ili čuvena Doktorska kobasica i malo mesnate slaninice, neka sve zajedno bude 200-300 grama, ne treba više, nalije se još bujona ili vrele vode i ostavi da krčka na srednje još sat vremena.

Na 15-20 minuta pred kraj, metne se (ako ima) puna kašika kapara, dva lista lovora i dosta sitno seckanog peršuna. Probati i dosoliti po potrebi jer su kupus, krastavci i kapari dobro slani.

Konačni proizvod je gusta supa.

Služi se tako što se sipa u duboku ćasu, a u sredinu se stavi kugla kisele pavlake. Jede se sa crnim hlebom, a sme da se sa strane nasluži i kuvani krompir.  Iskusni ljudi ovo spreme dan ranije u količini da istrajiše do prekosutra za dvoje.

Ovo je stari recept za supu protiv mamurluka, a vi ga prilagodite sebi. Sigurno da može i hrono.