Kuva i piše:

Ana Ćubela

Ovo je bio eksperiment u pravom smislu te reči. Prethodni dan sa skuvala previše heljde, a opet nije ostalo dovoljno da samo nju jedem opet za doručak. Pa sam odlučila da je ubacim u helb da vidim šta ću dobiti.

Pravila sam manju količinu za svaki slučaj, ukoliko ništa ne bude valjao i bude morao u kantu.

Stavila sam:

• 2 čaše graham brašna (može i speltino integralno)
• pola čaše heljdinog brašna
• 3 kašike kuvane heljde (to je otprilike 1 čaša)
• kašičica soli
• praška za pecivo
• kašika suncokreta
• 2 kašike maslinovog ulja
• 1,5 do 2 čaše kisele vode

Pošto nisam imala vremena da ostavljam smesu da stoji, gledala sam da ne bude previše retka, već da ima gustinu kao testo koje je stajalo celu noć. Posebno zbog toga što i sama heljda uvek vlaži, pa bi višak vode potpuno uništio moj mali projekat.

Sve sam dobro umešala, stavila pek papir u vatrostalnu činiju, presula smesu, dobro je zagladila mokrim rukama, poklopila i stavila u rernu.

Zagrejala sam je na 220 i ostavila hleb tako 45 do 50 minuta. Onda sam smanjila temperaturu na 200 i otkrila hleb.

On je do tada već bio popucao po površini iako sam uradila sve kao i obično. Ali dobro dešava se, meni lično ne smeta mnogo.

Kada se uhvatila fina korica, za nekih petnaestak minuta, izvadila sam hleb i uvila ga u čistu krpu. Tako je stajao do jutra.

Iskreno, nisam znala šta da očekujem i već sam se psihički pripremila na to da ću morati da napravim brze lepinje. Uzela sam polako da ga sečem, i to deblje parčiće, pitala sam se da li će se raspasti u mojoj ruci. To bi baš bio fijasko :).

Nije se mnogo mrvio, malo po ivicama. Isekla sam parče i pogledala. Tačno se videla različita struktura, što je moglo da se oseti i pod nepcima. Unutrašnjost hleba je bila malo vlažnija, ali ne zdudana i mokra. Zrna heljde koja su bila na površini su se spekla i bila hrskava.

Ukus, pa ukus heljde. Nju ili voliš ili ne voliš, nema između. Neobično zbog celog zrna u svakom slučaju.

Sledeći dan se već više mrvio. Ne strašno, ali da. Valjda se dodatno osušio pošto sam ga držala samo u krpi na pultu. Zanimljivo je bilo jesti ga i vredi se još koji put poigrati sa ovom kombinacijom i usavršiti recept.

Prijatno!