Kuva i piše:

Ana Anufrijev

I tako… Odmor i put i hrono ishrana. Teško je ponekad sve upakovati i prilagoditi pravilima. Zato eksperiment uvek dobro dodje. Kada sam bila mala, baka i mama pravile su “Keks za put”, a ja napravih “Hleb za put”.

Sastav:

• 300 grama natopljene spelte
• 300 grama ražanog brašna
• 100 grama ječmenog brašna
• 150 grama mlevenog lana
• 50 grama mlevenog susama
• Po kašika suncokreta i golice
• po kafena kašičica kima i psilijuma
• 2 kafene kašičice sode bikarbone
• 1/2 soka od limuna
• 4 kašike konopljinog ulja
• 600-650 mililitara tople vode

Dan ranije natopiti speltu. Onda je isprati, izblendirati i dodati ostale suve sastojke, izuzev sode bikarbone i limuna.

U to umešati ulje i vodu i umutiti mikserom. Struktura testa je na slici.

Ostaviti testo da fermentiše tokom noći, pa mu ujutru ubaciti sodu, a posle i limunov sok. Kalup obložiti pek papirom, izliti testo i mokrim rukama poravnjati. Posuti semenkama. Prekriti folijom i staviti u hladnu rernu, koju tek tada treba uključiti na 200 stepeni. Sa folijom peći 1 sat, a onda još 40-tak minuta otklopljeno (ja sam malo preterala).

Pečen hleb uviti u krpu i ostaviti da se ohladi.

E sad, što se tiče ukusa – natapana spelta, raž, ječam daju kiselkast ukus. On je dodatno pojačan količinom limuna koju sam ja stavila.

Meni ne smeta, ja definitivno volim taj početak stvaranja kvasa u integralnom hlebu, ali ko voli blaže note, neka obavezno preskoči ječmeno brašno i količinu limunovog soka…

Hlebčići na slici su bili za sendviče, vadila sam kašikom i pekla sam ih 30 min…