Posle prosa, heljda je žitarica koju najčešće koristim u ishrani. Jako se lako sprema. Treba je, kao i sve ostale žitarice, potopti u vodi pre kuvanja. Kada odstoji, proprati je u nekoliko voda i staviti u šerpu za kuvanje. Odnos heljde i vode treba da bude 1:3.

Pustim je da vri 3 minuta na jakoj vatri, poklopim šerpu i sklonim sa ringle. U roku od 20 minuta, trebalo bi da je upila svu vodu.

Tada možete da je mešate sa čim želite, a ja je najviše volim sa prženim dimljenim vratom i kiselim mlekom.

A evo zašto treba da je jedete:

Zrno heljde je vrlo bogato hranljivim sastojcima, mineralnim solima i vitaminima. Njeni glavni sastojci su ugljeni hidrati (72,9%), belančevine (11,7%) i biljno ulje (2,4%). Od mineralnih sastojaka najviše ima kalijuma, fosfora i kalcijuma, a nisu zanemarljive ni kolicine magnezijuma, natrijuma i gvožda.

Heljda sadrži i mikroelemente kao što su jod, cink, brom i drugi, organske kiseline i rutin, supstancu iz grupe vitamina P, koja predstavlja izvanredno lekovito sredstvo za mnoge bolesti savremenog doba. Energetska vrednost 100g jestivog dela zrna iznosi 1407 kJ ili 335 kcal.

bogata je lizinom, esencijalnom aminokiselinom koja je značajna za rast kostiju i obnavljanje krvi. Sastojak heljde je i agrimin koji smanjuje rizik sterilnosti. Ona jača organizam, podmlađuje krvne sudove, otklanja umor, zagreva, isušuje, povećava cirkulaciju u rukama i nogama, izgrađuje krv, povećava lučenje urina.

Odlična je za pamćenje i koncentraciju. Snižava pritisak, leči arteriosklerozu i zatvor. Delotvorna je i u lečenju bolesti pluća i bubrega. Preporučuje se osobama sa probavnim smetnjama, rekonvalescentima i starijim osobama. Doprinosi pravilnom radu creva, pogodna je za vegetarijansku ishranu (jer sadrži znatan procenat proteina).

Heljda ne sadrži gluten pa je pogodna za one koji su intolerantni na njega.