Kuva i piše:

Jelena Cocco

Kako nam se približava odmor, tako kod kuće počinjemo da kuvamo čjela. Vrlo su slicna ovostranoj mediteranskoj kuhinji, ali opet ima i crtu koju vuče iz obližnje im Turske, nama tako bliske sa druge strane. A I ti ukusi koji te svakim zalogajem vuku u neko pređašnje vreme, pa možeš skoro da osetiš miris borova i mora.

Imamo običaj, kad god je moguće, da gazde apartmana gde se zadesimo smaramo da nam kažu gde oni jedu kad ne jedu kod kuće. Tako je bilo i u Ormonas Panagijasu na Sitoniji, gde nas je ljubazna gazdarica Vula uputila na roštiljdžinicu kod Makija, u kopnenom delu Agios Nikolaua (hvala Ruzica Pirnat za ažuriranje lokacije 🙂 ). I pri tom prošaputala, kao da nam otkriva tajnu kosmosa: “Uzmi bifteki, pravi ga Makijeva tašta, najbolje su u celoj Grčkoj!”.

Tako i bi. I da vam iskreno kazem, do kraja tog letovanja, svako vece, ja sam jela bifteki. I naredne godine. Toliko su dobri.

Ovaj danasnji recept je hrono verzija, za restrikciju.

• 300 gr mlevenog junećeg mesa
• 1 kašika maslinovog ulja aromatizovanog belim lukom i ljutom papričicom
• 1 crveni luk
• 1 češanj belog luka
• 3 kašike kisele vode
• 2 kašike mlevenog lana
• Izrendana kora od pola limuna
• Šaka sveze nane, sitno seckana
• Soli po ukusu (kod mene 1 kašičica ravna)
• Jedno belance

Ulje, luk i beli luk ubacim u blender dok ne dobijem kasu. Dodam meso, belance, kiselu vodu i so. Sve dobro umiksujem, jer nas mesar jednom melje meso. Izvadim I dodam limunovu koru, nanu I lan. Ostavim da odmori par sati u frizideru.
Pravim male fasirane snicle i pecem na tiganju sa vrlo malo ulja.

Ostatak rucka je bio vanrestrikcijski, sarmice od vinovog lisca punjene pirincem sa kremom od pavlake i pesta od limuna.

I to je to.

Prijatno. Pardon, καλή όρεξη!!!