Kuva i piše:

Jelena Cocco

Fokača mi je omiljena italijanska brza hrana. Ne pizza, ako izuzmemo onu Boncijevu iz Rima ili prženu napuljsku, za nju treba peć na drva, a to je uvek i prostorno zahtevno, a bogami i organizaciono (drva) i novčano (dobar pizza majstor koji ume da koristi peć na drva uvek košta).

Fokača je jako star recept. Vec su stari Grci, Kartaginjani I Feničani koristili ječmeno, ražano i proseno brašno da prave ravne helpčiće iznad vatre.

U antičkom Rimu su se koristile kao prinos bogovima ili na svadbenim veseljima. Pošto u sebi sadrži i ulje, smatrala se većom poslasticom od hleba.

Za ove moderne verzije fokače koje danas poznajemo kažu da su nastale dok su se pekari dosađivali tokom dugih noći u kojima je hlebno testo narastalo i peklo se. A onda su u hlebno testo dodali ulje, mast , što u testo, što odozgo i sve ostalo je poznato.

Pogledajte još recepata za fokaču:

Fokača iz Mesine

Fokača sa kobasicom i crvenim lukom

Začinjena fokača sa usoljenim s(a)rdelicama

Danasnja najpoznatija, ligurska, nastala je negde oko 500 godine nove ere, u Đenovi. Ona treba da bude viša, oko 1,5-2 cm, da bude bogato nauljena maslinovim uljem. Ako naša gibanica nije gibanica ako se ne zamastiš do lakata, onda ni fokača nije fokača ako nisu umazao pola lica. I mora da bude reš, ne preterano, onako, zlatno.

Ima ih raznih varijanti, u svakom delu Italije. Ova današnja je još jedna od ligurskih varijacija klasične ligurske. Na testo je dodat blago izdinstan zlatni luk (ovaj nas običan, samo mi lepše kako se ovde zove – zlatni) i puno kačkavalja. Trebalo bi da bude scamorza, obična ili dimljena, ali ja moram da potrosim ovaj grčki sir. Ma svaki je dobar. Bitno da se dobro topi. A đavo mi nije dao mira pa sam dodala i masline, i u testo svez ruzmarin i biber sa limunom.

Evo i detalja:

• 200 gr brašna (kod mene kombinacija spelte i brašna od leblebija)
• 200 ml tople kisele vode
• 1 kašika maslinovog ulja
• ½ kašičice soli (može i manje, ako koristte slan sir)
• Puna kašika svežeg ruzmarina, sitno iseckanog
• Bibera (sa limunom ako imate) po ukusu – ako nemate, narendajte malo limunove kore

Sve lepo umesite i ostavite preko noći, ili preko dana, zavisi kad pečete. Pred pečenje dodajte jednu punu kašičicu praška za pecivo.
Na nauljeni pek papri izručite testo, pa nauljenim rukama rastanjite . Rernu zagrejte na 250 stepeni. Jedan manji luk isecite na kolutove i blago prodinstajte na vodi i malo ulja. Tako omekšan luk rasporedite po testu i stavite u rernu na 10 minuta.

Posle 10 minuta izvadite iz rerne, pospite dobro polovinom sira (oko 150 gr), pa stavite par maslinki, pa opet sir preko i nazad u rernu na još pet minuta. Kad se izvuče, poprskati maslinovim uljem i staviti na rešetku da se malo ohladi (i da ostane krckava sa donje strane).

I to je to. Sad me izvinite, idem da čistim zamašćenu tastaturu.
Prijatno!

Da li želite da dobijate notifikacije sa bloga “Hrono kuhinja”?