Evo zašto NE BI TREBALO da jedemo beli hleb

Beli hleb ima visoku kalorijsku, a nisku nutritivnu vrednost, pa ga treba izbegavati ili jesti u malim količinama. Jedno veće parče belog hleba (100 grama), ima i do 250 kalorija, pa četiri parčeta čine skoro polovinu dnevnih preporuka (2.000 kcal) za većinu ženske populacije. Osobe koje imaju problem sa viškom kilograma, na ovaj način upropastiće svaki pokušaj da oslabe. Beli hleb, odnosno hleb od pšeničnog brašna tip 400 ili 500, ima visoku glikemijsku vrednost i pun je soli, pa se ne preporučuje ljudima koji su skloni dijabetesu i koji boluju od hipertenzije.

Nekoliko bitnih činjenica o belom hlebu:

Veće parče hleba (100 grama) ima do 250 kalorija, pa četiri parčeta čine skoro polovinu dnevnih preporuka (2.000 kcal) za većinu ženske populacije
Parče hleba sadrži oko 1,2 grama kuhinjske soli, a preporučeni dnevni unos soli je pet grama (sa četiri veća parčeta hleba unosimo preporučeni dnevni unos kuhinjske soli)
80-85% ukupne proizvodnje i potrošnje hleba čini beli hleb “sava” od brašna tipa 500
100kg hleba po stanovniku se pojede godišnje u Srbiji, to je tri puta više od proseka u Evropi
3,5 miliona vekni se dnevno proizvede u Srbiji
3,3 miliona vekni se potroši

Da li vam se i dalje jede hleb za sva tri obroka? Nutritivna vrednost hleba zavisi od stepena prerade, pa ako je potpuno prerađen, što su tip 400 ili 500, najvrednije materije iz zrna su, praktično, bačene.

– Tokom procesa dobijanja belog brašna gubimo dragocene materije koje su prisutne u samom zrnu. Tim postupkom odstranimo između 60 i 85 procenata biljnih vlakana, magnezijuma, kalcijuma, cinka, gvožđa, selena i drugih veoma važnih minerala i oligoelemenata. Tip brašna nam, zapravo, daje sliku o biološkoj vrednosti hleba, i o tome koliko je ovih vrlo vrednih materija prisutno u brašnu. Tip brašna se određuje merenjem procenta pepela koji je ostao posle sagorevanja u kalorimetru. Belo brašno je tip 400 i 500, polubelo tip 600-850, a crno tip 1.200-1.800. Proizvođačima hleba najviše odgovara belo brašno, jer brže narasta, duže traje, ukusnije je, proizvod je lakše napraviti, ali istovremeno za same potrošače to znači manje koristi za zdravlje. Pored toga postoji još jedan razlog zašto mlinari insistiraju na belom brašnu. „Otpad“ koji nastaje prilikom dobijanja belog brašna su zapravo mekinje, vrlo dragocena stočna hrana, tako da, proizvođači isto zrno dva puta iskoriste, prvi put za hleb, a od ostatka prave mekinje i prodaju ih kao skupu stočnu hranu – precizira dr Branko Jakovljević, specijalista ishrane Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta.

Preporuka koja važi za najveći deo populacije je da treba izbegavati hleb napravljen od belog brašna. Jar kada uzmete beli hleb, uzimate zapravo namirnicu jako male biološke vrednosti, namirnicu koja sadrži skoro isključivo skrob. Tu nema vitamina, minerala, oligoelemenata.

Beli hleb ima izuzetno visoku vrednost glikemijskog indeksa, jer se skrob lako i brzo razlaže na glukozu koja velikom brzinom ulazi u krv. Pored toga u hlebu se nalazi i velika količina soli (1,2 grama soli u 100 grama hleba). O ovome treba da vode računa osobe obelele od arterijske hipertenzije jer je poznato da je kuhinjska so faktor rizika u nastanku ove bolesti.

– Nije, međutim, ni tako jednostavno dati opštu preporuku da beli hleb zamenimo, recimo, integralnim, jer hleb od integralnog brašna, opet, sadrži više dijetnih vlakana i fitinske kiseline koji ometaju resorpciju minerala i mikroelemenata. Zbog toga vrstu hleba treba prilagoditi individualnim potrebama. Pored toga i određene bolesti zahtevaju izbor posebne vrste hleba. Vrlo često se osobama sa digestivnim tegobama ili bolestima organa za varenje savetuje beli hleb, ali u ograničenim količinama – objašnjava dr Jakovljević.

Ražane zablude

Većina proizvoda koja se kupuje kao ražani ili heljdin hleb je zapravo mešavina sa belim brašnom. Nekoliko zrna žitarica posutih po hlebu mamac su za kupce. Hleb od heljdinog brašna ima prednost u odnosu na hleb od pšeničnog brašna jer ima niži glikemijski indeks. Ali, problem je što heljdino brašno teško narasta, pa se meša sa znatno većom količinom belog brašna. Heljdino brašno je i znatno skuplje.

Tužno, ali istinito

Hleb jedemo uz sve jer je najjeftinija namirnica sa najviše kalorija.
– Odnos kalorija i cene proizvoda najbolja je kod hleba, pa je nezamenljiva namirnica u siromašnijim sredinama. On može da dopuni i ispuni svaki obrok. Najbolji primer za to je period krize devedesetih, kada je naglo porasla upotreba hleba i brašna, što je za posledicu imalo porast broja gojaznih – upozorava dr Jakovljević.